Nagrada Politikinog Zabavnika za najbolje delo namenjeno mladima objavljeno u 2019. godini svečano je dodeljeno 24. januara Sonji Ćirić za roman „Neću da mislim na Prag“.
Sonja je tako postala 41. dobitnik ovog prestižnog književnog priznanja, koje joj je uručio Zefirino Grasi, glavni urednik Politikinog Zabavnika i v. d. generalnog direktora Politike a. d.
Prisutnima se najpre obratio gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, koji se prisetio kako je to bilo odrastati uz Politikin Zabavnik. „Možda je najvažnije to što je Politikin Zabavnik kod nas razvio potrebu i ljubav prema čitanju.“
Predsednica žirija Lidija Merenik pročitala je saopštenje u kome se između ostalog navodi da je „roman Sonje Ćirić ’Neću da mislim na Prag’ svojevrsna oda ljubavi, prijateljstvu, hrabrosti, nesebičnosti. Višeslojan, vešto napisan, manirom iskusnog pripovedača, daje opipljivu nadu da svet, naš svet, ostaje u dobrim rukama.“
Sonja Ćirić je nakon uručenja nagrade istakla da je Nagrada Politikinog Zabavnika nagrada sa najvećim renomeom u svetu književnosti za decu. „Smatram da su nagrade neophodne da istaknu knjigu i da samim tim preporuče književnost. Možda je to i jedan od načina da podstaknemo decu da čitaju.“
U osnovi romana „Neću da mislim na Prag“ jeste traganje tinejdžera za onim šta žele da budu u životu. Priča o potrebi za pisanjem i čitanjem, o svesti da i mladi mogu da pomognu sebi, prijateljima i porodici, o talentu koji može da reši svakodnevne probleme.
Promocija je održana u četvrtak 23. januara u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC.
Na promociji su, osim autorke, govorili dr Zorana Opačić, književna kritičarka, i Zoran Penevski, urednik izdanja.
Zorani Opačić se knjiga dopala jer promoviše sve ono što bismo svi voleli da bude. „Reč je o mladoj junakinji, devojčici tinejdžerki, koja voli i da čita i da piše i da misli svojom glavom. Iako je mala, vrlo precizno opaža svet oko sebe. Ovo je divna priča kojom se uliva poverenje u ljubav prema knjizi, u moć pravde i dobrote, i knjiga kojom se daje nada da, koliko god delovalo da su svi protiv nas, sasvim je moguće izboriti se za svoja načela, za svoje snove i za svoja uverenja.“
Zoran Penevski smatra da se u ovom romanu tinejdžeri obračunavaju sa stvarnošću. „Književnost za odrasle je zaboravila jednu ključnu stvar, a to je da je bitno ne samo šta pišete nego i kako. Ono što je ispričano u ovom romanu bilo bi odlično i da je napisano na najjednostavniji način: problemi jedne tinejdžerke, njena želja da piše, slanje rukopisa na konkurs, želja da se spase lokalni kafić… Međutim, Sonjin roman je umetnički bolji i jači nego što bi književnost za odrasle to očekivala od književnosti za decu.“
Autorka Sonja Ćirić kaže da je njen glavni lik, Darja, oduvek tu. „U Darji sam ja, moja ćerka, njene drugarice, mnoga deca koju viđam. Ne postoji tema od koje treba zaštititi decu, jer nikoga ne možete zaštititi od života, niti treba. Deca vrlo jasno vide šta se dešava oko njih, ratove, selidbe, razvode, bolesti… Treba pričati o vrednostima, bez obzira na to da li ih ima ili nema, baš zato da bi ih bilo. Najteže mi je bilo da opišem odnose među Darjinim vršnjacima, jer sam mnogo toga zaboravila. Oni se međusobno podržavaju, i treba što više pisati o tome, jer empatija izgleda nije u modi.“
