Na Veliku scenu Opere i teatra Madlenianum se vraća operata, i to u godini kada se slavi 150 godina od rođenja Franca Lehara, mi postavljamo njegovu VESELU UDOVICU; premijera je 13. februara, a prva repriza 20. februara. Opereta je muzičko-scensko delo koje je nastalo iz francuskog oblika komične opere – „opera komik”. Po formi je kraća od klasične opere i najčešće je smešnog i zabavnog sadržaja, kakva je upravo opereta Vesela udovica, koja će se posle dva meseca napornih i celodnevnih proba naći pred beogradskom publikom. Rukovodeći se najvišim mogućim standardima produkcije, za povratak operete na našu scenu odabran je visoko profesionalan autorski tim na čelu sa našom dugogodišnjom saradnicom, maestrom Vesnom Šouc Tričković, kao i sa rediteljem Robertom Boškovićem i njegovim saradnicima: dramaturgom Igorom Vajdlihom (Weidlich), scenografkinjom Vesnom Režić, kostimografkinjom Dušicom Nešić, koreografkinjom Milicom Cerović i Matejom Bodrušićem, koji je bio zadužen za 3D mapping, holograme i projekcije.
U ulozi bogate udovice Hane Glavari pojavljuju se Branislava Podrumac (igra premijeru 13. februara), u alternaciji Mirjana Matić (igra 20. februara). Njen bivši verenik grof Danilo Danilović je Vasa Stajkić, u alternaciji Dimitrije Cincar Kostić (igra obe predstave u februaru), baron Mirko Zeta je Žarko Stepanov (igra obe predstave u februaru), u alternaciji Miloš Đorđević, Valensien ambasadorova žena je Mina Gligorić (igra 13. februara), u alternaciji sa Nevenom Đoković (20. februar), Kamil de Rosiljon je Marko Živković, Njegoša tumači popularan glumac Đorđe Stojković, Kromov, savetnik ambasade je Ljubomir Popović, dok je Olga njegova žena Anja Orelj, Bogdanović konzul je doajen našeg glumišta Predrag Miletić, njegova žena Silvien je Mirjana Stojanović. Konzul Prištić je Vladimir Bulatović, a njegovu ženu tumači Milena Moravčević, dok su francuski diplomati Arsenije Tubić i Milan Tubić. Učestvuje i brojni ansambl kao i orkestar Opere i teatra Madlenianum.
Lehareva Vesela udovica svrstava se u takozvani „gvozdeni” operetski repertoar uz Štrausovog Slepog miša, Bečku krv ili Kalmanovu Kneginju čardaša. Kroz istoriju je igrana u svim velikim svetskim teatrima – Pariz, London, Beč, Njujork, San Francisko, kao i na Brodveju i Metropolitan operi, a imala je i čak pet filmskih ekranizacija. Zato je i nazivaju „kraljicom opereta”. Često neopravdano nipodaštavana i zapostavljena, opereta je vrlo brzo našla put do svoje publike, najpre u Parizu i Beču, gde i nastaju neka od najpoznatijih dela ovog žanra. Ono što je u potpunosti razlikuje od klasične opere upravo su zahtevi koji se postavljaju pred izvođače – pored operskog načina pevanja, neophodna je i veoma dobra gluma – zbog velike količine govornih delova, ali i plesanje u različitim oblicima. Opereta je i preteča modernijeg muzičkog žanra – mjuzikla.
Reditelj Robert Bošković obećava muzičku komediju koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim i koja garantuje da će publika od prvog do poslednjeg minuta biti na ivici sedišta. Vrhunska muzika Franca Lehara, predivne i pamtljive melodije koje su klasika muzičkog teatra, koreografske numere koje oduzimaju dah, britki i urnebesno smešni dijalozi i situacije, živopisni likovi, raskošni kostimi i monumentalna scenografija – sve je to deo ove kulturne poslastice Zadržavajući šarm originalne priče koja se dešava oko Montenegra i bogate udovice Hane, čiji zemljaci ne žele da prepuste njeno bogatstvo strancima, i pokušavaju da ga zadrže uz pomoć dokonog grofa Danila, koji je bivši Hanin verenik. Naravno, tu su još i brojne ljubavne zavrzlame i nesporazumi, neverne žene i glupavi muževi, ali i čarobni svet kabaretskog Pariza, ali ljubav na kraju pobeđuje. Ova verzija dodatno se poigrava savremenom dinamikom pozorišnog pripovedanja, donosi nove scene i pojačava kabaretski ugođaj, ostavljajući pritom delo pogodnim za sve generacije željne smeha, dobre muzike i plesa, pa i pozorišnog zadovoljstva.
Robert Bošković ovom premijerom obeležava 20 godina svog umetničkog rada.
PHOTO: David Pavlašević
