Vanredne situacije, prouzrokovane prirodnim nepogodama ili ljudskim aktivnostima, svakodnevno odnose mnogo ljudskih života i na različite načine uništavaju i degradiraju životnu sredinu, uzrokujući velike gubitke. Rizik od katastrofa postoji u svakom društvu, a njihova pojava u jednom regionu može da prouzrokuje štetu u nekom drugom regionu i obrnuto. Dokaz je trenutna situacija sa pandemijom Covid-19. Iz tog razloga zakon propisuje izradu Akta procene rizika od katastrofa, kako na nacionalnom nivou, tako i na lokalnom, kako bi se definisalo ponašanje pojedinaca, preventivne mere, kao i nadležne institucije za sprovođenje istih. Razgovarali smo sa Branislavom Crnobrnjom, menažerkom za procenu rizika od katastrofa kompanije Almaks.
Šta zapravo podrazumeva Akt procene rizika od katastrofa?
Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS“, br. 87/2018) uređuje, između ostalog, smanjenje rizika od katastrofa, prevenciju i jačanje otpornosti i spremnosti pojedinaca i zajednice za reagovanje na posledice katastrofa, potom zaštita i spasavanja ljudi, materijalnih, kulturnih i drugih dobara, prava i obaveze građana, udruženja, pravnih lica i organa jedinica lokalne samouprave. Sve ovo obuhvaćeno je planskim aktima – Procena rizika od katastrofa i Plan zaštite i spasavanja. Procenom rizika od katastrofa identifikuju se izvori mogućeg ugrožavanja, sagledavaju moguće posledice, potrebe i mogućnosti sprovođenja mera i zadataka zaštite i spasavanja od katastrofa – elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća. U elementarne nepogode, kao npr. zemljotres i poplave, spadaju i danas veoma aktuelne – epidemije i pandemije.
Izradom pomenutih akata vrši se identifikacija opasnosti za celu teritoriju za koju se radi Procena rizika od katastrofa. Od identifikovanih opasnosti na određenoj teritoriji za koju se izrađuje Procena rizika od katastrofa, vrši se izbor opasnosti za koju će se izraditi scenario.
Ko su obveznici izrade Akta procene rizika od katastrofa
Obveznici izrade Procene rizika od katastrofa i Planova zaštite i spasavanja nalaze se na svim nivoima, pa i pored privrednih društava, obavezu ima i Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave. Posmatrajuću sa aspekta aktuelne situacije vezano za prisutan korona virus, ovde se pre svega misli na Organe lokalne samouprave i donošenje Akta o proceni rizika od katastrofa na nivou opštine, i donošenja Plana zaštite i spasavanja na nivou opštine.
Na koji način Akt procene rizike od katastrofa u ovoj situaciji može pomoći lokalnim samoupravama? I zašto je bitno u situacijama pandemija/epidemija da lokalne samouprave imaju izrađen Akt procene rizika od katastrofa?
Radna grupa koju, između ostalih, čine stručnjaci iz oblasti, prilikom izrade Procene rizika od katastrofa za datu teritoriju prepoznaje epidemiju kao potencijalnu opasnost i kroz metodologiju određuje nivo rizika ove opasnosti za tu teritoriju. Ukoliko je rizik neprihvatljiv daje se predlog tretmana rizika, odnosno niz mera, kako preventivnih tako i mera za reagovanje, koje treba da se usvoje i sprovedu na teritoriji kako bi se rizik smanjio na prihvatljiv nivo.
Izradom Plana zaštite i spasavanja na nivou lokalne samouprave razrađuju se procedure za sprovođenje mera i zadataka ukoliko na toj teritoriji nastane epidemija.
Može se zaključiti da ova dokumenta značajno pomažu da se sagleda na koji način potencijalna opasnost od epidemija (ili neka druga opasnost) može da ugrozi stanovništvo i društvenu stabilnost na određenoj teritoriji i pomaže da se epidemija dočeka spremno, i da se pravovremeno reaguje na svim nivoima (od organa lokalnih samouprava, preko nadležnih organa do stanovništva), sa ciljem da se spreči širenje u najkraćem roku.
Šta akt najčešće kada su epidemije/pandemije u pitanju?
Neki od elementi koji se uzimaju u obzir prilikom izrade Procene rizika od katastrofa su: ugroženost područja epidemijama koje nastaju kao posledica sanitarno-higijenskih uslova i infrastrukture teritorije, moguće posledice zasnovane na procenama nadležnih zdravstvenih, sanitarnih, veterinarskih, agronomskih i drugih službi i institucija koje su u okviru svojih redovnih delatnosti nadležne za reagovanje u slučajevima epidemioloških i sanitarnih opasnosti, mogućnost generisanja drugih opasnosti i dr.
Na osnovu ovih elemanata i drugih značajnih parametara, određuje se nivo rizika te opasnosti na konkretnoj teritoriji. Spram toga se razrađuju preventivne mere, kao i mere za reagovanje ukoliko se epidemija proglasi.
Ko je nadležan za sprovođenje operativnih mera u slučaju prevencije pandemija – epidemija ili same pandemije-epidemije?
U cilju sprečavanja nastanka i širenja epidemija-pandemija, nosioci organizacije mera i aktivnosti u planovima za postupanje po sopstvenoj metodologiji sprovode Ministarstvo zdravlja, Zavod za javno zdravlje Srbije i drugi nadležni organi.
U Nacionalnoj proceni rizika od katastrofa je obrađena opasnost od epidemije-pandemije. Šta to podrazumeva u ovom slučaju?
Ono što je veoma ohrabrujuće jeste da je u Nacionalnoj proceni rizika od katastrofa (Procena rizika od katastrofa za teritoriju Republike Srbije) obrađena opasnost od epidemija-pandemija, i to grip koji je odabran kao bolest sa najvećom verovatnoćom pojavljivanja u epidemijskom i pandemijskom obliku na teritoriji Srbije, koja može imati realan i proporcionalno veliki uticaj na štićene vrednosti (život i zdravlje, ekonomija i ekologija, društvena stabilnost). S tim u vezi date su i mere za tretman rizika od epidemija, što je svakako bitno i za trenutnu situaciju, a samo neke od njih su:
• Isticanje značaja opštih mera prevencije gripa na sajtu Instituta i u mas medijima je od izuzetnog značaja u prevenciji prenošenja virusa gripa u populaciji.
• Obezbediti rezervne ― smeštajne kapacitete na svakom bolničkom odeljenju posebno radi izolacije pacijenata sa sumnjom na grip i onih sa laboratorijskom potvrdom virusa gripa.
• Kontinuirano obaveštavati opštu javnost o aktuelnoj epidemiološkoj sitaciji gripa
• Izrada planova aktivnosti sa ciljem minimiziranja eventualnih posledica apsentizma zbog gripa na svim nivoima društvenog života teritorije (zdravstveni sistem, predškolski i školski kolektivi, socijalne i javne službe i dr), čije je nesmetano fukcionisanje od vitalnog značaja za građane.
• Kontinuirano raditi na podizanju svesti stanovništva o prevenciji obolevanja od gripa.
• I mnogi drugi…
Procena rizika od katastrofa se izrađuje na svake 3 godine, odnosno ažurira i ranije ukoliko dođe do određenih promena. Te promene se mogu ogledati u pojavi novih opasnosti na teritoriji. U svetlu aktuelne situacije, svaka lokalna samouprava treba da uzme u obzir da li se na njenoj teritoriji pojavljivala ili je aktuelna epidemija neke zarazne bolesti, i spram toga donese odluku o ažuriranju procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja, ukoliko ta opasnost nije obrađivana u dokumentima, rekla nam je Branislava Crnobrnja, master menadžer za procenu rizika od katastrofa kompanije Almaks.
