Da li je istorija bila fantastično pogrešno predstavljanje stvarnosti – ključno je pitanje koje nobelovac Mario Vargas Ljosa postavlja u svom romanu „Burna vremena“, kojim nas je, možemo slobodno da kažemo, iznenadio. Oslanjajući se tematski na „Jarčevu feštu“, u poznim stvaralačkim godinama napisao je zasigurno jedan od svojih najboljih romana.
Nakon vojnog udara koji je pukovnik Karlos Kastiljo Armas izveo 1954. godine u Gvatemali uz finansijsku i logističku pomoć Sjedinjenih Američkih Država, produbila se kriza u odnosima Istoka i Zapada čije se posledice po Latinsku Ameriku osećaju i danas.
Na scenu romana stupaju tri žene: Marta Borero Lamas (istovremeno tragična žrtva i dželat političko-špijunskih afera, osvetnica i oportunista), Marija Kristina Vilanova (obrazovana žena naprednih ideja, savetnica i supruga predsednika Gvatemale Hakoba Arbensa) i Odilija Palomo (zakonita supruga diktatora Kastilja Armasa, žena koja se bori za lični interes). U njihovim sudbinama ogledaće se sudbine svih latinoameričkih naroda.
Ne hajući da se zameri političkim moćnicima, Mario Vargas Ljosa je, vešto pretvarajući istorijske ličnosti u književne likove, napisao snažan, svež, pikantan, dinamičan roman koji gotovo proročki upozorava na ono što nas čeka ako podlegnemo populizmu, medijskoj manipulaciji, mačizmu, autoritarnosti i reciklaži prevaziđenih političkih rešenja.
Roman „Burna vremena“ možete pronaći od ponedeljka 20. jula u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
