Međunarodni festival pozorišta za decu, čije se 27. izdanje održava od 20. do 24. septembra 2020. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće Nagradu za životno delo „Mali princ“ piscu, dramaturgu i reditelju Vladimiru Andriću i bugarskom reditelju Slavču Malenovu, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Ove godine se prvi put dodeljuje i posthumna nagrada za život posvećen stvaralaštvu za decu, glumcu i reditelju Zoranu Lozančiću.
Vladimir Andrić (1944) je završio je Valjevsku gimnaziju, a diplomirao pozorišnu i filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kod dr Huga Klajna i Aleksandra-Saše Petrovića.
Od svoje dvadesete godine piše i režira, mahom za decu. Do penzionisanja je duže od četiri decenije radio u Dečjoj redakciji Televizije Beograd; jedno vreme kao Odgovorni urednik. Između ostalog, za televiziju je napisao oko 300 epizoda lutka-serije „Laku noć, deco“ i oko 250 epizoda serijala „Pustolov“. U pozorištu mu je igrano šest drama, a na radiju izvedeno dvadesetak. Na veliki broj njegovih pesama za decu komponovana je muzika.
Objavio je dela „Napred plavi, smeđi i crni“, „Večernji slon“, „Srce na zidu“, „Dve obale“, „Pisma iz peršuna“, „Pustolov“, „Kroz gudure Obrenovca“, „Daj mi krila jedan krug“, „Zamalo da me popiju mačke“, „Berba ušiju“, „Čitaj vetru omiljene knjige“, „Pustolovne priče“, „Lale Rašin usred sveta“, „Četiri patuljka“, „Savršen darmar“. Mnoge njegove pesme i priče nalaze se u bukvarima i čitankama, a „Pustolov“ je deo lektire za osnovnu školu.
Dobitnik je svih značajnih srpskih nagrada u oblasti književnosti za decu (Nagrada „Neven“ Prijatelja dece Srbije, Književna nagrada „Politikin Zabavnik“, Nagrada Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, Povelja Zmajevih dečjih igara, Nagrada „Dečja knjiga godine“ Beogradskog sajma knjiga, Nagrada „Zlatni ključić“ Smederevske pesničke jeseni, Nagrada „Knjaževačko zlatno runo“…) i jedne međunarodne – Evropskog centra književnosti i medija za decu i mlade (European Centre of Literature and Media for Children and Young People), za knjigu „Daj mi krila jedan krug“.
Slavčo Malenov (1950) je jedno od najznačajnijih imena bugarskog lutkarstva. Ovaj reditelj, profesor lutkarske režije, autor knjiga o lutkarstvu, i prevodilac diplomirao je 1978. režiju za lutkarsko pozorište na VITIZ-u, pod vođstvom prof. Nikoline Georgieve, a 1986. godine specijalizovao se na Internacionalnom institute za marionete u Šarlevil-Mezijeu, Francuska, predstavom „Lutke muzike i plesa“, pod rukovodstvom Andrea Taona.
Radio je kao stalni reditelj od 1978. do 1980. u Državnom pozorištu lutaka Varna, od 1980. do 1986. u Državnom pozorištu lutaka Plovdiv, od 1986. do 1989. u Centralnom pozorištu lutaka Sofija, od 1989. do 1991. bio je umetnički direktor Centralnog pozorišta lutaka u Sofiji, od 1992. do 2004. reditelj u Pozorištu Atelje 313 u Sofiji. Od 1992. godine redovni je predavač režije za lutkarsko pozorište u NATFIZ „Krsto Sarafov“.
Realizovao je preko 90 predstava za decu i odrasle, a preferirao je žanr bajke i estetiku marionetskog lutkarskog pozorišta. Režirao je predstave u raznim državama sveta, poput Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Belgije i Meksika. Njegove predstave su učestvovale i nagrađivane na brojnim međunarodnim festivalima u Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Kubi, Meksiku, Tunisu, Indiji, Koreji i Japanu. Autor je brojnih prevoda i publikacija u specijalizovanim publikacijama u Bugarskoj i inostranstvu, kao i knjiga: „Laboratorija M“, „Adaptacije bajki za lutkarsko pozorište“, „Dizajn scenske rasvete“.
Dobitnik je velikog broja nagrada za režiju (Bugarska, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina), kao i Ordena Ćirila i Metodija; nagrade Saveza meksičkih kritičara za najbolju predstavu; nagrade Međunarodnog lutkarskog festivala u Tolosi, Španija, za najbolju dečiju predstavu; nagrade za celokupno rešenje na Međunarodnom lutkarskom festivalu u Subotici (2000); nagrade „Najbolja predstava festivala“ na Međunarodnom festivalu u Mariboru, Slovenija; nagrade za inscenaciju i oblikovanje na Međunarodnom festivalu „Pozorište u koferu“ – Lomža, Poljska. Dobio je Nagradu Ministra kulture Republike Bugarske povodom 24. maja, sa počasnom značkom i diplomom. Potom nagradu Ikarus za izuzetan doprinos razvoju bugarskog lutkarskog pozorišta (2013), kao i Nagradu za sveukupni doprinos razvoju lutkarstva Međunarodnog festivala lutkarskih pozorišta za odrasle „Pjero 2019“.
Zoran Lozančić je glumačku karijeru počeo u Narodnom pozorištu u Nišu osamdesetih godina dvadesetog veka, nastavio je u Narodnom pozorištu u Pirotu, a od 1983. godine je bio stalni član Pozorišta lutaka Niš u koje dolazi na insistiranje velikana jugoslovenske režije Jovana – Bate Putnika.
Kao glumac, glumac-lutkar, glumac-animator dosegao je vrh lutkarske umetnosti u više od 60 premijernih predstava. Za ulogu Gospodina Vidakovića u komadu „Velimir i Bosiljka“ dobio je glumačku nagradu na Međunarodnom festivalu u Banja Luci 2000. godine. Pored toga brojnih glumačkih ostvarenja, sa velikim uspehom režirao je u svojoj matičnoj kući kao i drugim pozorištima u Srbiji: Puls tetaru u Lazarevcu, Kruševačkom pozorištu, itd. Predstave su mu selektirane na mnogim domaćim i međunarodnim festivalima, u Beogradu, Kragujevcu, Subotici, Kotoru, Zagrebu, Sarajevu, Banja Luci, Temišvaru, Aradu, Pragu, Varni, Plovdivu, Sofiji, i drugim gradovima.
U svet lutkarske režije 1993. godine ulazi postavkom komada „Olovka piše srcem“. Usledile su predstave „Psić Tobi“, „Bila jednom ljubav jedna“, a 1998. godine i „Tri praseta“, kojom je Zoran Lozančić nagovestio novu rediteljsku poetiku, koja je predstavi, glumcima i saradnicima donela nagrade na mnogim festivalima. Dve godine kasnije režira „Čarobnjaka iz Oza“, potom „Lepoticu i zver“ i ponovo beleži uspehe na domaćim i inostranim festivalima. Nižu se nagrade za najbolju predstavu, režiju, scenografiju, animaciju, kreaciju lutaka, glumačke nagrade.
Predstavi „Carev zatočnik“ koju je postavio 2005. godine dodeljeno je 19 nagrada na nacionalnim i internacionalnim festivalima i pet nagrada na VI bijenalu scenskog dizajna Srbije. Time je postala najnagrađivanija predstava u istoriji niškog Pozorišta lutaka. Pored toga, u anketi niških Narodnih novina proglašena je kulturnim događajem 2005. godine, a tu će titulu godinu dana kasnije poneti i njegova naredna predstava – „Mocart“. Gran Pri na festivalu Pozorište Zvezdarište, nagrada za scenografiju na Susretima profesionalnih lutaka Srbije i nagrda za režiju na festivalu Zlatna iskra, na kom je član žirija, ugledni evropski lutkarski reditelj Zvonko Festini izjavio da je „Lozančić trenutno najznačajnije rediteljsko ime u Srbiji“, samo su neke od nagrada koje svedoče da je Lozančićev Mocart visoko estetizovana predstava. Nosilac je više od 50 individualnih i kolektivnih nagrada.
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, Festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji.
U okviru glavnog programa 27. Međunarodnog festivala pozorišta za decu, koji se ove godine održava od 20. do 24. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, naći će se 11 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Festival će se održati u hibridnom formatu, kao kombinacija uživo izvedenih predstava, i onih koje će biti prikazane kao biskopska projekcija. Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave ansambala iz Kine, Rusije, Izraela, Nemačke, Austrije, Slovenije i Srbije.
Prošle godine su nagrade „Mali princ“ dodeljene glumici Branki Veselinović i piscu Ranku Risojeviću. Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.
