Svega 62 odsto Evropljana zna da je srčani udar najčešći uzrok smrti u Evropi. Francuzi posebno potcenjuju stopu smrtnosti uzrokovanu srčanim udarom (46 odsto), dok je situacija u Nemačkoj drugačija: 72 odsto ljudi zna za rizik od srčanog udara. Po svojoj informisanosti o ovoj temi, i građani Srbije su iznad evropskog proseka – kod nas je 68 odsto ispitanika svesno da je srčani udar odgovoran za većinu smrtnih slučajeva u Evropi, nalazi su međunarodnog istraživanja Štade koje objavljuje pred Svetski dan srca (29. septembar).
Štada grupa, u okviru koje posluje i Hemofarm, sprovela je međunarodno istraživanje u 12 zemalja (među kojima je i Srbija) na više od 24.000 ispitanika. U okviru Zdravstvenog izveštaja, Štada je ispitivala šta ljudi u Evropi misle o lečenju putem video kamere, obaveznoj vakcinaciji, genetskoj terapiji, konvencionalnoj medicini, seksu i kakav je njihov odnos prema smrti. Svetski dan srca ustanovljen je sa ciljem da se skrene pažnja na faktore rizika koje bolesti srca i krvnih sudova sa sobom nose, kao i na bolju prevenciju: povišeni krvni pritisak, pušenje, hrana bogata šećerima ili masnoćama i premalo fizičke aktivnosti mogu da doprinesu pojavi srčanog udara, a povodom ovog dana Štada objavljuje nove činjenice iz svog ovogodišnjeg Zdravstvenog izveštaja.
Presudan uticaj na zdravlje srca nema samo način života: kao i kod mnogih bolesti, naši geni takođe mogu znatno uticati na razvoj srčanih bolesti. Ipak, tek svaki drugi Evropljanin (55 odsto) zna da rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti može da bude nasledan. Ovo se odnosi na svega 40 odsto ispitanika u Britaniji. Stanovništvo u Finskoj je mnogo prosvećenije: 82 odsto je svesno da okidač za kardiovaskularne bolesti može biti u njihovoj sopstvenoj porodici. Kada je reč o Srbiji, čak 73 odsto ispitanika odgovorilo je da zna da geni mogu biti razlog za razvoj bolesti srca i krvnih sudova.
