Predstava „JugoJugoslavija“ po drami i režiji Bona Parka, jednog od najznačajnijih mladih nemačkih pozorišnih autora, biće premijerno izvedena na sceni Beogradskog dramskog pozorišta u petak, 20. novembra, u 18 sati najavljeno je danas na konferenciji za medije u Muzeju Jugoslavije.
Reditelj Bon Park pođednako dobija nagrade i kao pisac i reditelj.
Njegove predstave i drame izvode se u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Poljskoj i Rusiji, a zanimljost u njegovom životu je i ta da je studirao slavistiku na Humboltovom univerzitetu u Berlinu, sa posebnim interesovanjem za srpski jezik i književnost.
Često je boravio u Beogradu.
Predstava za koju je napisao i komad, bavi se Jugoslavijom, mogućnostima za ponovno ujedinjenje, izgubljeno kolektivno sećanje na divna, ali problematična vremena zajedničkog života, iz vizure običnih ljudi u Srbiji, onako kako to stranac razume i doživljava.
U intimnoj drami na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“ igraju: Isidora Simijonović, Jadranka Selec, Jelena Čvorović Paunović i Nikola Malbaša uz prisustvo dečijeg hora i benda koji čine Ljubomir Ćustić, harmonika i klavijatura, Petar Nikolić, gitara i perkusije, Lazar Pavlović, kontrabas, Ðorđe Kujundžić ili Rastko Uzunović, klarinet.
U prisustvu mnogobrojnih medijskih ekipa Bin Park je naglasio da mu se posla posete Srbiji 2009. godine jako dopao mentalitet ljudi koje je sreo.
„Ponekad je Nemcima teško da razumeju ovdašnji mentalitet. mene je fascinirala ta mešavina humora i zbunjenosti kojom ovdašnji ljudi rešavaju probleme. Ta stalna iprovizacija na koju sam naleteo ovde je za mene nešto posebno. Nakon toga sam želeo da napravim komad na temu utopija i veliki broj ljudi mi je pričao o Jugoslaviji kao savršenoj zemlji, kao da je reč o nekokakvom Diznilendu“ kazao je Park i dodao da se predstava „JugoJugoslavija“ ne zasniva na istorisjkim činjenicama već na sećanjima i osećanjima ljudi sa kojima je razgovarao.
Kako kaže dve glumice u predstavi Jadranka Selec i Jelena Čvorović Paunović su živele u Jugoslaviji i razumele da ta zemlja nije bila samo neko mesto za odmor ili turistička destinacija
„Njih dve su svakako emocionalnije doživljavale rad na predstavi od Isidore i Nikola Malbaše koji nisu imali iskustvo života u Jugoslaviji koji su više krenuti budućnosti. Naša predstava govori o zemlji koja fukcioniše u budućnosti udaljenoj od ovog moneta za čitavih sto godina“ kazao je Park.
Isidora Simjonović kaže da su svi ljudi koji su radili na predstavi stvorili čarobnu zemlji u budućnosti.
„Uz svest da ona ne postoji mi u predstavi evociramo uspomene na nju, čeznemo za njom u neizvesnosti šta će nam se događati sutra. U pripremi predstave mnogo smo razgovarali o Jugoslaviji i Jadranka Selec i Jelena Čvorović Paunović su nam pričale zašto je ta zemlja bila toliko posebna. Raspitivala sam se o Jugoslaviji i među starijim članovima moje porodice. Imali smo zadatak da na probe donosimo predmete iz naših kuća koji su uspomene iz Jugoslavije“ kazala je Simijonović i dodala da predstava ne govori i nekadašnjoj Jugoslaviji već o nekoj zemlji u budućnosti koja ujedinjava narode i bila divna.
Total dizajn projekta zamislili su Julija Nusbaumer i Bon Park, koji potpisuje i koncept i tekst, prevod je uradila Bojana Denić, konsekutivni prevod Dušan Nikolić, kompozitor je Ben Rosler, a dramaturg Luka Kurjački.
PHOTO: ATA Images
