“Evropska unija nedavno je usvojila novi Strateški okvir za ravnopravnost, uključivanje i participaciju Roma do 2030.godine, koji kao dva osnovna cilja EU postavlja smanjenje udela Roma sa iskustvom diskriminacije sa 26 % na 13% i smanjenje udela od 46% opšte populacije, koja se izjasnila da se oseća nelagodno što ima komšije Rome, za najmanje trećinu. Veoma je važno da Srbija u primeni zakonskih mera koje već postoje i u izradi akcionog plana za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-2025 sledi smernice EU,“ izjavio je na završnoj panel diskusiji kampanje „Upoznaj, ne sudi!“ Petar Antić, projektni menadžer projekta Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
“Istraživanja koja smo sproveli u saradnji sa poverenicom za ravnopravnost Brankicom Stanković potvrđuju da je diskriminacija prema Romima u Srbiji zastupljena u istoj meri kao i u EU – 26 % ispitanika istraživanja Percepcija Roma o diskriminaciji potvrdno je odgovorilo na pitanje da li im je nešto uskraćeno ili se prema njima i njihovim članovima porodice loše postupalo samo zbog toga što su Romi. Interesantno je, da je u pogledu socijalne distance situacije u Srbiji znatno bolja nego u EU. Na pitanje da li biste imali nešto protiv da vam Rom bude komšija, potvrdno je odgovorilo 19 % pripadnika većinske, srpske, populacije“, naglasio je Antić.
Na četvrtoj, završnoj panel diskusiji kampanje Upoznaj, ne sudi! koja je zbog aktuelne situacije održana na drugom kanalu Radio-televizije Vojvodina, kao gosti u studiju ili online, pored ostalih, učestvovali su i Ambasador Savezne Republike Nemačke u Beogradu Nj.E. Tomas Šib, Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Značajnu prisutnost socijalne distance prema pripadnicima nacionalnih manjina u Srbiji, pre svega prema Romima i Albancima, na panelu je podacima iz istraživanja Socijalna distanca etničkih zajednica u Srbiji, potvrdio i direktor Instituta društvenih nauka, Goran Bašić. „Naše istraživanje je ukazalo i na trend nepoverenja građana u državne institucije, zbog čega u velikom broju slučajeva izostaju prijave diskriminacije. Takođe, ovo istraživanje je ukazalo i da je od sedam zajednica nacionalnih manjina samo jedna zadovoljna nivoom ostvarivanja svojih manjinskih prava. U pitanju su trendovi koji treba da nas zabrinu, ali pre svega da budu osnova dijaloga koji bi vodio prevazilaženju te situacije,“ rekao je Bašić.
Predsednica Alijansa protiv diskriminacije Roma i Udruženja građana Ternipe, koje uz podršku GIZ-a sprovodi kampanju Upoznaj, ne sudi!, Radmila Nešić, složila se da Romi nemaju poverenje u institucije, ali i i da veoma često nisu informisani kako da prijave diskriminacuju. „To je i bio cilj osnivanja Alijanse koja okuplja 9 organizacija i udruženja koji su već duže vreme aktivni u borbi za prava Roma,“ rekla je Nešić.
Na značaj organizacija i udruženja Roma u ohrabrivanju Roma da prijave diskriminaciju ukazala je i poverenica za ravnopravnost Brankica Janković. „Naša istraživanja u oblasti diskriminacije, koja smo radili uz podršku GIZ-a, potvrdila su da su Romi izloženi posrednoj i neposrednoj diskriminaciji u svim oblastima života, da je etička distanca i dalje veoma izražana, a stereotipi i predrasude, koji su najčešći uzrok diskriminacije, široko rasprostranjeni. Kulturološke i političke obrasce koji iza toga stoje ne može da promeni jedna institucija. Neophodna je sinergija svih aktera iz državnog i nevladinog sektora,“ dodala je Janković i ukazala da povreništvo upravo sprema nekoliko krivičnih prijava koje se tiču diskriminacije Roma, da su neke strateške parnice iz ove oblasti u toku, dok su neke već uspešno završene.
Sa njom se složila i Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić: „Najjače oružje u borbi protiv kulturoloških i porodično prenetih obrazaca, koji su najčešći uzrok diskriminacije, su zakoni, koji obavezuju na poštovanje ljudskih prava i zaštitu prava najosetljivih grupa društva. U primeni zakonskih mera, sa druge strane neophodna je multisektorska saradnja, dosledno sprovođenje onog što je u zakonu i strategijama napisano i upornost.“
Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Dalibor Nakić ukazao da je anti-romizam političko, ekonomsko i socijalno pitanje i da je prisutan u svakodnevici Roma. „U borbi protiv diskriminacije Roma ključna je uloga medija, upoznavanje javnosti sa kulturološkim i društvenim doprinosom i ulogom Roma u srpskoj i svetskoj istoriji i odlučnije izjašnjavanje državnih funkcionera protiv diskriminacije Roma,“ rekao je Nakić.
„Istina je da ni jedno društvo nije imuno na stereotipe, populizam i ksenofobiju. To posebno važi u vreme lažnih vesti, za čije širenje se koriste socijalni mediji. Teorije mržnje i zavere često su usmerene upravo na najosetljivije grupe u društvu. Ali, takođe, istina je i da se, što više slušamo jedni druge, što više učimo jedni o drugima i što više komuniciramo, bolje razumemo i poštujemo. Upravo to i jeste cilj kampanje Upoznaj,ne sudi!“, poručio je učesnicima panela ambasador Šib i zaključio: „Borba protiv anti-romizma, socijalna inkluzija i osnaživanje Roma jedan je od prioriteta predsedavanja Nemačke Savetom Evropske unije, kao i Nemačke razvojne saradnje sa Srbijom već niz godina. GIZ podržava brojne romske zajednice u Srbiji u profesionalnoj orijentaciji i treningu u cilju pronalaženja posla, a u saradnji sa Vladom Srbije i brojnim drugim institucijama sprovodimo niz aktivnosti na poboljšaju uslova života Roma i drugih marginalizovanih grupa.“
Četiri panel diskusije kampanje Upoznaj ne sudi! okupile su oko 200 učesnika. Kampanja je obuhvatila i izradu i distribuciju videa protiv stereotipa, podizanje kapaciteta srednjoškolaca u prevenciji diskriminacije i organizovanje akcija u 10 srednjih škole kojima je u te svrhe dodeljeno 20 tablet računara. U okviru kampanje održana je i online obuka za 20 srednjoškolaca, a poseban segment kampanje posvećen je jačanju romske ženske mreže i podršci u organizovanju lokalnih akcija usmerenih ka suzbijanju stereotipa prema Romkinjama.
