Mislilo se da amfetamini mogu biti rešenje za sve: da mogu pobediti strah i anksioznost, ublažiti posledice manjka sna i sprečiti posttraumatski stresni poremećaj te tako stvoriti super-vojnike za borbu u prvim linijama fronta. I dan danas stručnjaci razmatraju uticaj narkotika na tok Drugog svetskog rata, ipak, jedno je sigurno, tako je počela nova trka u naoružanju, trku koja je podrazumevala narkotike. Ovom temom se bavi i novi dokumentarni film Spid u Drugom svetskom ratu koji se premijerno emituje u sredu 21:00h na kanalu Viasat History. U ovom članku otkrivamo nekoliko zanimljivih činjenica o ovoj temi.
- Nemci su u ratnim uslovima narkotike reklamirali kao koka kolu. Vesti su tačne: nacisti su u svojim ratnim naporima koristili i narkotike, između ostalog. Pervitin je bio lek na bazi amfetamina a u obliku pilule ili injekcije mogao se kupiti u apotekama, uprkos činjenici da spada u jake narkotike. Štaviše, reklamirao se i na bilbordima, poput reklame za sok.
- Bez upotrebe narkotika, Dankerk ne bi bio moguć. Lek je deljen i vojnicima – Vermaht je naručio 35 miliona pilula, čiji su efekti trajali dva dana: vojnici su marširali napred, bez straha i odmora. Bez Pervitina, nemačka vojska verovatno ne bi uspela da u desetodnevnom maršu kroz Francusku dnevno prelazi u proseku oko 35 kilometara, dok na obalama Dankerka nije opkolila čitavu britansku armiju.
- Ovaj lek je imao i ozbiljna neželjena dejstva. Svakog vojnika koji je bio pod dejstvom Pervitina obuzimala bi takva usredsređenost da se ne bi zaustavljao dok ne ostvari svoju misiju. Međutim, kada prestane dejstvo narokotika na njihov organizam, vojnici su često imali strah da više nikada neće moći zaspati, a ako bi nekako i uspeli u tome, da se više nikada ne bi probudili.
- Saveznici su takođe pravili svoju verziju koja će dovesti do pojave ekstasija. Ovaj lek se zvao Benzedrin a mogao se kupiti u apotekama i pre rata. Čerčil je dao zeleno svetlo da se koristi u ratnim dejstvima saznavši da Nemci svakodnevno uzimaju naroktike. Pod uticajem Benzedrina, vojnici su postajali ushićeni i još agresivniji na bojnom polju. Štaviše, narkotici su sprečavali pojavu šoka od granatiranja, što je bilo veliko postignuće jer je, kao posledica prethodnih borbi, trećina vojnika trpela iznurujuće posledice šokova od granatiranja.
- Nacisti su tajno punili amfetaminom čak i žvakaće gume. Doza je bila tačno 100 miligrama. U svim drugim okolnostima ta doza bi mogla biti smrtonosna, ali zbog činjenice da su žvaku punjenu kokainom ili amfetaminom vojnici žvakali satima, psihodelične supstance su se rastvarale postepeno i tako ih držale budnim ponekad i do nekoliko dana.
Amfetamini su preživeli rat: 50-ih su korišćeni kao suplementi, kao i za popravku raspoloženja. I čuvena Merilin Monroe je bila zavisnik od amfetamina. Ali ovo je neka druga priča: mnogo više o trci u naoružanju narkoticima u ratnim vremena možete saznati u dokumentarnom filmu Spid u Drugom svetskom ratu koji će se emitovati 6. januara u 21.00h na kanalu Viasat History.
