Evropska unija je isplatila treću tranšu od 6,5 miliona evra za uspešno sprovođenje reformi u obrazovanju koje je Srbija ostvarila u periodu od 2019. do sredine 2020, čime je ukupna podrška u vidu bespovratne pomoći od EU porasla na 20,8 miliona evra kroz program sektorske budžetske podrške.
„Čestitam Srbiji na pozitivnoj oceni Evropske komisije u oblasti reforme obrazovanja u izveštajnom periodu, što je omogućilo da se 6,5 miliona evra bespovratne pomoći uplati u budžet Srbije.
Obrazovanje je za svaku zemlju zaista najbolje ulaganje u sopstvenu budućnost. Mladim generacijama je potrebna naša najveća podrška i zaslužuju je. EU je u proteklih 15 godina donirala više od 100 miliona evra u obrazovni sektor u Srbiji. Ova nova sredstva će dodatno doprineti tom cilju“, izjavio je ambasador Fabrici.
Sredstva iz programa sektorske budžetske podrške su izdvojena na osnovu uspešne realizacije reforme obrazovanja, prateći nacionalna strateška dokumenta u ovoj oblasti. Posebno su u obzir uzeti konkretni rezultati u podizanju kvaliteta nastave i učenja, obezbeđivanju nastave na manjinskim jezicima, obrazovnoj inkluziji romskih učenika i povezivanju sveta obrazovanja sa svetom tržišta rada.
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da sprovođenje Sektorske budžetske podrške sa ovako visokom efikasnošću u ostvarivanju projektovanih ciljeva govori o tome koliko su institucije Republike Srbije posvećene suštinskim reformama. „Evropska komisija uvažila je te napore svojom pozitivnom odlukom da odobri sredstava za isplatu. Posebno smo zadovoljni činjenicom da je ovakav vid podrške opredeljen za sektor obrazovanja, jer ulaganje u ljudski kapital je ulaganje u budućnost jedne zemlje. I svi postignuti rezultati – obuka više od 50% nastavnog i nenastavnog osoblja za primenu inovativnih praksi nastave usmerene na postizanje ishoda, unapređenje položaja ranjivih grupa učenika u obrazovnom sistemu, dalji rad na razvijanju sistema Nacionalnog okvira kvalifikacija – nisu kratkoročni, već rezultati od kojih će korist imati buduće generacije učenika i studenata i nastavnog osoblja u našoj zemlji“, naglasila je ministar Joksimović.
Jedno od najznačajnijih dostignuća Srbije u ovom periodu je sveobuhvatna obuka nastavnika za primenu inovativnih praksi nastave usmerene na postizanje ishoda, i to za čak 40.000 nastavnika (skoro 50% svog nastavnog i nenastavnog osoblja u Srbiji). Rezultati su postignuti i u referenciranju nacionalnog okvira kvalifikacija sa evropskim okvirom kvalifikacija, kao i u obezbeđivanju jednakih mogućnosti za romsku decu u obrazovnom sistemu.
„Ohrabruje napredak koji je učinjen u oblasti obrazovanja, a dalje reforme podstiču i priznanja i podrška koju dobijamo od EU. Važno je što se obrazovanje našlo među prioritetima nove vlade i što je time obezbeđen kontinuitet u reformama. Pomoć Evropske unije u reformama koje sprovodimo u obrazovanju svakako nam je dragocena i dalje očekujemo odličnu saradnju. EU svakako je najveći donator u Srbiji i uživamo podršku u jednom od najvažnijih zadataka u narednom periodu – izradi Strategije razvoja obrazovanja do 2027. godine“, izjavio je ministar nauke i prosvete, Branko Ružić.
EU je ocenila da je Srbija uspešno ostvarila većinu indikatora za dati period. Dalje unapređenje je neophodno još u reformi nastavnih planova i programa za osnovno i srednje obrazovanje; sprovođenju državne mature; punoj primeni Zakona o dualnom obrazovanju; održivosti nacionalnog okvira kvalifikacija; jačanju podrške deci nepovoljnog socijalno-ekonomskog položaja (deca sa invaliditetom, Romi itd.) sa posebnim fokusom na ključne tranzicione periode iz jednog nivoa obrazovanja u drugi; kvalitetu obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina i uspostavljanju koherentnog sistema za upravljanje informacijama, čime će se omogućiti izveštavanje o relevantnim nacionalnim i međunarodnim indikatorima i merilima EU.
„Ovo su dobri i ohrabrujući rezultati koje je Srbija postigla u oblasti obrazovanja i to u teškom pandemije. Nadamo se da će se i preostali deo reformi realizovati uz istu posvećenost, kao i da će Srbija nastaviti da učestvuje u obrazovnim programima EU, uključujući Erazmus+ i Horizont 2020″, zaključio je Fabrici.
