Podsetimo, period uoči premijere u Americi su pratile i turbulencije koje je izazvala samo jedna negativna kritika, na šta se oglasio producent Maksa Ćatović rečima „da su maske pale, a karte otrkivene, te da je jasno zašto je umesto filmske kritike, Džej Veisberg za Variety napisao pamflet o filmu„. Ipak, trend pozitivnih ocena filma u Americi se nastavio, a mediji sa velikim žarom publici preporučuju ostvarenje.
Tako Disappointment media (https://www.disappointmentmedia.com/reviews/dara-of-jasenovac-a-brutal-and-moving-holocaust-film ) „Daru“ naziva „brutalnim ostvarenjem“ i ističe značaj filma koji kako navodi „priča priču koja se ne priča često“ istovremeno podvlačeći njegov edukativni karaker i „prefinjenu i samouverenu režiju„, kao i sjajne performanse koje film sadrži. Kritičar naglašava da film koji dolazi od rediteljskog veterana Predraga Antonijevića pokriva često previđeni i stravični aspekt ere Holokausta, te uspeva da ispriča priču o istrajnosti mlade devojke kroz tragediju. Kako se navodi mnogi filmovi o holokaustu odnose se na nacističke koncentracione logore, a nema mnogo onih koji pokrivaju ostale nehumane kampove koji su vođeni negde drugde: „To je zaista fascinanta premisa koja je vrlo poučna, posebno za one koji nisu upoznati sa Istočnom Evropom u ovo doba.“
Za The Knockturnal (https://theknockturnal.com/film-review-serbias-official-oscars-submission-dara-of-jasenovac/) Dara se pridružila mnoštvu filmova o holokaustu i zverstvima izvedenim u logorima smrti, ali je kako se podvlači „Dara iz Jasenovca“ jedinstvena u fokusiranju na priču o Srbima i u postavljanju desetogodišnjakinje, a kao glavnog junaka priče o krajnjem preživljavanju. Kako se navodi, ovo je film u kome je fokus na žene i deci i teške odluke sa kojima se majke suočavaju: „Veliki deo drame filma okružuju teške odluke koje ove žene moraju doneti suočene sa strahotama genocida. Da li bi trebali ukrasti kukuruz svojoj gladnoj deci i potencijalno se suočiti s batinama? Da li bi trebalo da pošalju decu zbog šanse za bolji život i rizikuju da ih više nikada ne vide? Ova pitanja produbljuju strahote holokausta izvan jezivih ubistava izražavajući psihološku traumu nametnutu žrtvama,“ navodi eminetni sajt.
Reeling reviews (https://www.reelingreviews.com/reviews/dara-of-jasenovac/) navodi da reditelje Predrag Antonijević (Spasitelj) osvetljava malo poznati deo istorije Drugog svetskog rata iz ugla devojčice, u istinitoj i vičnoj produkciji koja donosi tako sumornu priču, gde film „The Painted Bird“ deluje manje nemilosrdno u celini. „Iako je film fikcija, scenaristkinja Nataša Drakulić, koja je izgubila članove porodice u Jasenovcu, kako se navodi, koristila je svaki događaj zabeležen u istorijskim spisima i sve što se vidi u filmu je istinito.“ Siže filma je dat i u sjajnom opisu Voza smrti „Antonijević nudi samo tračke svetlosti, u smrti, predstavljene vozom u koji se, tokom laganog padanja snega, pokojnici sklanjaju i nalaze mir.„
Podsetimo, period pre početka distribucije pratile su i turbulencije, te je u moru pozitivnih kritika isplivala jedna negativna – pisanje izvesnog Džej Veisberga za Variety koji je podnošenje zahteva za Oskar nazvao „tanko prikrivenom propagandom“. Na to je reagovao i producent filma Maksa Ćatović koji je istakao da su „maske pale, a karte otkrivene, te da je jasno zašto je umesto filmske kritike izvesni Džej Veisberg za Variety napisao pamflet o filmu.“
„Očekivali smo napade iz Hrvatske što je i logično, ali ovo prevazilazi sve granice. Dvostruki standard koji se primenjuje ka Srbiji se i ovde pokazao u najboljem svetlu, Etiketirati film „Dara iz Jasenovca“ da je nacionalistički i srpska propaganda zato što prikazuje istinite događaje iz Drugog svetskog rata je vrhunac cinizma, jer u isto vreme dok nas otpužuju, oni veličaju ko zna koji po redu film o Srebrenici. Nemam adekvatnih reči da na odgovorajući način komentarišem ovo nečuveno ponovno ubijanje i masakriranje Jasenovačkih mučenika“, kaže Ćatović.
Podsetimo, Džej Veisberg američki filmski kritičar koji od 2003. godine piše za VARIETY i koji je gotovo uvek iznosio pozitivne kritike o bosanskim i hrvatskim filmovima, nedvosmisleno je izneo negativan stav po pitanju Dare, koji je nazvao „filmom koji cinično koristi Holokaust da progura zabrinjavajući nacionalistički plan“.
