Pre tri i po veka, 1665. godine, Englesku je opustošila razorna kuga koja je samo u Londonu odnela više od 100.000 ljudskih života – četvrtinu tadašnjeg stanovništva tog grada. Trodelni dokumentarni serijal pod nazivom Epidemija: Velika kuga premijerno će biti prikazan počev od nedelje, 7. marta u 21.00h na kanalu Viasat History i u njemu se rekonstruišu događaji i opisuje savremena odbranu od pandemije – Covid-19 nije bila prva pandemija koja je čitav jedan grad bacila na kolena – pružajući nove dokaze i odbacujući neka ubeđenja koja su u prošlosti postojala o kugi. U ovom članku možete o tome pronaći nekoliko zanimljivih činjenica.
Najveća pandemija u istoriji Velike Britanije
Tokom 50 godina koje su prethodile Velikoj kugi, broj stanovnika Londona se udvostručio: desetočlane porodice živele su u dvosobnim barakama u sirotinjskim četvrtima, ulice (neznatno veće od sokaka) bile su vlažne i prljave, ljudi su nosili odbačenu odeću drugih ljudi i u većem delu grada vladao je ozbiljan nedostatak osnovnih mera higijene. Kuga je izbila u najvećoj londonskoj sirotinjskoj četvrti, Sejnt Džajls. Kugu su prenosile bakterije i bila je izuzetno zarazna. Zaražena osoba je imala 30% šanse da preživi. U to vreme niko nije znao od čega se ljudi razboljevaju, ali od 19. veka do danas, stručnjaci veruju da su pacovi, odnosno buve sa pacova, bile uzrok ove pandemije. Ali da li su stvarno buve bile prenosnici kuge?
Kuga se nije proširila onako kako smo to do sada mislili
Prema novim istraživanjima, pacovi ili buve možda nisu bili krivi za širenje kuge, već vaši. Ljudske vaši, koje su, zbog savremenih tehnika pranja veša u današnje vreme skoro u potpunosti iskorenjene. Ove male krvopije mogu da se prilepe za odeću ljudi i samo dodirivanjem kože domaćina, mogu da im sisaju krv i da ih zaraze bakterijama. Štaviše, drugo istraživanje sugeriše da su buve same mogle da šire bolest, te da im za to nisu bili potrebni pacovi. Buve i vaši su živele u toploj odeći i krevetima ljudi, tako da su za tren oka mogle da prenesu bolest.
Pandemijski odgovor u 17. veku: Tehnike koje se i danas koriste
Do maja 1665. godine, jedan od prvih odgovora kralja Čarlsa II bio je zatvaranje pozorišta. Kako se pandemija pogoršavala, vlasti su izdavale zvanične potvrde ljudima koji nisu imali simptome bolesti i bez tih potvrda niko nije mogao da boravi u gostionicama, a ljudima je bio zabranjen ulazak u sela i gradove u okrugu. Tada su prvi put shvatili značaj socijalnog distanciranja, a zaražene ljude su stavili u karantin u njihovim kućama i zabranili su prodaju imovine zaraženih ljudi. Novčići su se čuvali u sirćetu na pijacama, a kupci i prodavci izbegavali su direktan međusobni kontakt, pa su kupci sami birali proizvode koje su želeli. Lekari su nosili maske nalik glavama ptica koje se danas smatraju simboličnim i punili su kljunove maski lavandom i drugim mirisnim sredstvima kako bi filtrirali vazduh koji udišu. Takođe su nosili ogrtače presvučene voskom, iako nisu znali da buve i vaši ne mogu da se zadrže na tom materijalu, što im je verovatno sačuvalo živote. Druga korisna tehnika je bila da kuće zaraženih budu zatvorene 40 dana, nakon čega su ih dimili kuće i krečili zidove, što je takođe ubijalo patogene organizme. Ljudi su reagovali na tu bolest iako nisu znali protiv čega se bore.
Iako su tehnike iz prošlosti podsećale na one koje su u današnje vreme korišćene protiv koronavirusa, London je ipak posustao u borbi protiv kuge. Pandemija je dostigla svoj vrhunac u septembru 1665, kada je samo u glavnom gradu Engleske za nedelju dana od kuge umrlo više od 7.000 ljudi. U dokumentarnom serijalu Epidemija: Velika kuga takođe postaje jasno kako su, nakon brojnih žrtava, ljudi sami uspeli da zaustave ovu pandemiju – pogledajte ovu novu dokumentarnu seriju, samo na kanalu Viasat History.
