Maratonska trka predstavlja najdužu i najtežu atletsku disciplinu i veliki je poduhvat za svakog učesnika, ali treba imati na umu da je reč o izuzetno zahtevnom podvigu, pa je zbog toga važno proveriti zdravstveno stanje organizma, ne samo pre, nego i nakon trke. Za sve one koji su ove godine učestovali, prof. dr Goran Rađen, kardiolog u zdravstvenom sistemu MediGroup i medicinski direktor Beogradskog maratona, daje savete za brz oporavak.
MediGroup, kao ekskluzivni sponzor 34. Beogradskog maratona, omogućio je i da i na duge staze svi trkači budu u dobrim rukama. Medicinski tim se pobrinuo da obezbedi adekvatnu pomoć svim učesnicima maratona i polumaratona, a za sve učesnike pripremio je posebne cenovne pogodnosti za pojedine usluge (EKG srca sa pregledom specijaliste, UZ srca sa pregledom specijaliste i test opterećenja srca sa pregledom specijaliste).
„Nakon maratonske trke trebalo bi najpre sprovesti adekvatnu hidrataciju izotonicima. Pored toga, dobro bi došlo nekoliko sportskih masaža kako bi se dobro opustili i relaksirali mišići“, savetuje prof. Rađen.
Prema njegovim rečima, pre sledećeg većeg fizičkog napora, poželjno je proveriti zdravstveni status.
„Pre bilo kakve nove fizičke aktivnosti, neophodno je sanirati povrede i žuljeve, ukoliko je došlo do pojave istih. Nakon intezivnog napora, kao što je trčanje maratonske trke, preporučuje se dobar odmor i bez težih fizičkih aktivnosti narednih desetak dana“, kaže prof. Rađen.
Dehidratacija, iscrpljenost, grčevi, lupanje srca, reanimacije – samo su neki od zdravstvenih problema sa kojima su se susreli trkači tokom 34. Beogradskog maratona. Lekari MediGroup sistema, medicinskog partnera ovogodišnje trke, tokom događaja imali su ukupno 70 intervencija, uglavnom zbog neadekvatne hidratacije tokom trke.
„Imali smo i dva medicinska transporta – jedan usled dehidratacije, iscrpljenosti i grčeva, a drugi zbog jakog lupanja srca. Mobilni lekarski timovi obavili su i dve reanimacije u smislu nadoknade tečnosti i elektrolita. Osim toga, nije bilo težih povreda – uglavnom su to bile lakše povrede nogu usled pada i žuljevi zbog neadekvatnih patika i čarapa. Žuljevi su relativno česta pojava naročito kada je toplo i vlažno vreme, a pojedini trkači se odluče da obuju nove patike za maratonsku trku“, ističe prof. Rađen.
O tome koliko je važna medicinska podrška tokom, ali i nakon ovakvih događaja svedoči i naša atletičarka Olivera Jevtić, pobednica u polumaratonskoj trci u okviru ženske kategorije.
„Plašila sam se da li ću se oporaviti jer sam dan pre polumaratona trčala i u Kraljevu – ali, zato je tu moj medicinski partner MediGroup koji je vodio brigu o mom oporavku. Podrška lekara mi puno znači, pogotovo kad znam da me čekaju posle trke na cilju, tada se osećam sigurno i zaštićeno„, kaže Jevtić.
I dok se mnogi pitaju odakle crpi toliku snagu, Olivera otkriva da je pored svakodnevnih treninga, u pripremnom periodu za nju izuzetno važna i adekvatna medicinska priprema za trku u vidu fizikalne terapije, masaža i vitaminizacije.
„Izuzetno mi je značajno i važno da moj trenažni proces prati medicinska ekipa, kako bih se što pre oporavila posle jakih i iscrpljujućih treninga. Recimo, za takmičare u trci na duge staze značajno je da dehidracija u trci bude što manja, a to se postiže pravilnim treningom, odgovarajućom sportskom opremom i ishranom. Kada se dogodi da sportista dehidrira, oporavak može biti opasan. Zato je medicinska ekipa mnogo značajna u tome da izračuna kako sve to prilagoditi jednom cilju, a to je – biti najbrži, najizdržljiviji, jednostavno najbolji“, kaže Olivera.
