Roman autorke Laure Imaj Mesine Sve što vetar nosi je nadahnut stvarnim mestom, u severoistočnom Japanu, u prefekturi Ivata.

Jednoga dana, neki čovek postavio je telefonsku govornicu u vrtu kuće u podnožju Kudžira-jame, Planine Kita, odmah pored grada Ocučija, jedne od naseobina najgore pogođenih cunamijem 11. marta 2011. godine. U njoj je stari crni telefon. Isključeni aparat prenosi glasove u vetar.

Povezana vest:  Maštovite priče-eseji Ljubice Arsić "Pročitano sa usana"

Na vetrovitom brdu u Japanu, u vrtu s pogledom na more, stoji telefonska govornica koja ne radi. Ljudi su godinama putovali da bi je posetili, podigli slušalicu i govorili u vetar: da bi prosledili poruke voljenim osobama koje više nisu među nama.

Kada je izgubila majku i kćerku u cunamiju, Jui se pitala kako će nastaviti da živi. Jednog dana čula je za telefonsku govornicu i odlučila da krene na hodočašće do nje, kako bi porazgovarala s onima koje je najviše volela. Međutim, kada sve izgubite, najteže je pronaći prave reči.

Povezana vest:  59. Oktobarski salon (Beogradski bijenale) počinje 20. oktobra

Onda je Jui upoznala Takešija, ucveljenog supruga čija je kćerka jedinica prestala da govori posle njihovog gubitka. Ono što se potom dogodilo ogrejaće vam srce, iako će vam se činiti da vam se slama.

Ljubavnu dramu Sve što vetar nosi preporučujemo ljubiteljima knjiga koje na jednostavan, neposredan način govore o vrlo važnim životnim temama.

Povezana vest:  Vilijem Pol Jang pisao "Kolibu" kao dar svojoj deci

Potražite je putem sajta vulkani.rs