Poslednji minuti utakmice i napeta igra na terenu – zvuči kao najstresniji scenario svakog strastvenog navijača. Bilo da je na tribinama ili pred televizorom u dnevnoj sobi, u ovim trenucima svaki ljubitelj sporta je na mukama. Da li će njegov tim pobediti?
Šta se krije iza fenomena navijanja i identiteta navijača nekog spotskog kluba? Sasvim je izvesno da postoji velika razlika između “običnog gledaoca” i navijača na nekoj utakmici. Navijanje za omiljeni klub je mnogo više od praćenja sporta. Dok nose navijačke rekvizite i sa ponosom pevaju himne, verni navijači podržavaju i bodre svoj tim, motivišu igrače i jednom rečju – učestvuju u njihovom konačnom uspehu. Pobeda kluba je i pobeda navijača. Zbog toga na tribinama vatreno navijaju, mašu bajracima sa sportskim amblemom i na kraju uzbuđeno gledaju kako se na jarbolu vijori zastava voljenog kluba.
Ukoliko redovno pratite sport i znate sve navijačke pesme svog tima, onda za vas nije tajna da je navijanje više od igre. Da li ste znali da su još antički Grci bodrili svoje omiljene sportiste? Kako se razvijao ovaj globalni fenomen i zbog čega je dobro biti navijač?
Kako se navijalo u antičko doba?
Starogrčke Olimpijske igre su jedan od najranijih primera u istoriji civilizacije kada su se mase ljudi okupile da posmatraju sportiste i navijaju za njih. Kao veliko sportsko takmičenje održano u čast boga Zevsa, Olimpijske igre su se prvi put odigrale još u 8. veku pre nove ere u gradu Olimpiji na Peloponezu.
Činjenica da su se obični građani na svake četiri godine okupljali da navijaju za sportiste stvorila je poseban osećaj zajedništva među ljudima. Prema legendi, Olimpijske igre u antičko doba su prekidale sve ratne sukobe – grčke države su privremeno sklapale primirje za vreme trajanja igara. Na taj način, sport i navijanje bili su još jedan beg od realnosti i prilika da se ljudi zaista opuste i zabave u mračna i teška vremena.
Među panhelenskim svečanostima koje su na stadionima okupljale mase vredi pomenuti Pitijske igre, koje su se održavale u čast boga Apolona na Delfima, kao i Istamske i Nemejske igre. Ove sportske svečanosti obuhvatale su takmičenja u skakanju, trčanju, rvanju, bacanjima, petoboju i pankrationu. Pored atletskih takmičenja, na Istamskim igrama u čast boga Posejdona kasnije je bilo moguće nadmetanje u muzici i poeziji.
Pobednici atletskih događaja hvaljeni su kao heroji, a navijači su, slično kao i danas, mogli da se okupe i slave pobedu kao zajednički uspeh. Osećaj pobede i ukus slave naročito su dolazili do izražaja kada se posmatraju s patriotskog aspekta. Svaki sportista bio je predstavnik svog grada-države, pa je tako njegov trijumf bio odraz superiornosti određenog polisa.
Pojava da se uspeh pojedinca pripisuje celom plemenu nije strana ni savremenom čoveku, pogotovo u vreme održavanja velikih sportskih događaja. Bilo da je reč o Olimpijskim igrama, svetskom prvenstvu u košarci ili fudbalu – za to vreme cela zemlja raspravlja o sportistima, utakmicama i igračkim potezima. Ljudi se okupljaju, nose šalove, majice i zastave sa grbom i kao jedan navijaju i slave nacionalni tim.
Važno je pomenuti da osim u antičkoj Grčkoj, primere navijačkog duha i kulture možemo pronaći i u starom Rimu – na Gladijatorskim igrama.
Kako su mediji od navijanja napravili globalni fenomen
Od antičkog doba do današnjih dana, ljudi su vekovima mogli da prate sport samo ako bi otišli na utakmicu ili sportski događaj i gledaju uživo. O pobedama omiljenih sportista i timova bilo moguće čuti samo iz priča onih koji su bili na licu mesta.
Navijanje je postalo globalni fenomen zahvaljujući radiju i televiziji u 20. veku i, naravno, internetu u protekle dve decenije. Nastanak i ekspanzija mas-medija popularizovali su profesionalni sport i zauvek promenili način na koji gledamo i doživljavamo sportske igre.
Radio i televizija su omogućili ljudima da prate sportske događaje uživo – gde god da se nalaze u svetu. Tako su gledanje utakmica i uopšte praćenje sporta postali popularan vid zabave. Internet je takođe u velikoj meri uticao na percepciju sporta i učvrstio temelje sportskog navijanja. Danas samo jedan klik, odnosno dobra konekcija deli navijače od tima koji bodre.
Navijanje – više od igre i sporta
Zbog čega je navijanje toliko važno i zašto se često kaže da je mnogo više od igre? U pitanju je identifikacija navijača sa timom. Kada prate igru svog omiljenog kluba, pevaju pesme podrške i vijore visoko zastave i šalove sa klupskim grbom, navijači se osećaju kao deo sportske ekipe. Prema tome, kada tim pobeđuje ili gubi, čovek lično doživljava tu pobedu ili poraz. Zbog sjajnog rezultata utakmice raste ushićenje, uzbuđenje i osećaj da smo i sami ostvarili uspeh. Sa druge strane, kad pobeda izostane, zbog gubitka smo ljuti, frustrirani, pa čak i tužni i besni.
Pored toga što razvijaju osećaj pripadnosti timu, navijači ostvaruju posebnu povezanost sa ostalim članovima navijačke grupe. Prema teoriji Gistava le Bona, autora knjige “Psihologija gomile”, kada se pojedinci skupe u gomilu gubi se distanca i oni se spajaju u „veći organizam“.
Zbog toga deluju kao posebno mentalno jedinstvo, individualne karakteristike pojedinaca nestaju, a umesto njih se pojavljuje „nesvesna ličnost“ mase. Grupe navijača pod istom zastavom kluba nisu običan skup pojedinaca. Njihobo ponašanje diktira vođa i oni deluju kao jedan. U ovoj tezi su mnogi sportski analitičari pronašli objašnjenje za nepoželjne prateće pojave sportskog navijanja kao što su agresivno ponašanje i nasilje.
Međutim, ako se ovi ne tako svetli primeri izuzmu, zajedništvo ostvareno u navijačkoj grupi donosi brojne benefite.
Zašto je dobro biti navijač?
Navijači i vatreni ljubitelji sporta imaju viši nivo samopoštovanja i uglavnom su zadovoljniji svojim životom od osoba koje sport ne zanima. Upravo zbog tog osećaja pripadanja zajednici i podrške na koju mogu da računaju, navijači imaju bolje zdravlje i ređe su usamljeni.
Pored povezivanja sa drugim ljudima – istomišljenicima, navijači mogu da uživaju i u psihološkim benefitima pobede. Čak i kada nemaju nikakve veze sa igračima i ne igraju određeni sport – kroz projekciju i identifikaciju sa timom navijači mogu osetiti “sladak ukus pobede”.
Naravno, uvek se može dogoditi da tim za koji navijamo izgubi. Zapravo, pre svakog sportskog događaja postoji šansa 50 prema 50 da budemo razočarani krajnjim ishodom. Lepota fer navijanja leži u tome što dobrovoljno pristajemo da pratimo i posvetimo se utakmici iako znamo da nam se možda neće dopasti kada se završi. Na izvestan način, navijanje i lojalnost timu nas uče da prihvatimo poraz i naučimo da se nosimo sa nekim drugim životnim gubicima.
Od vrhunske zabave preko ostvarivanja važnih veza i učenja velikih životnih lekcija, navijanje je značajan društveni fenomen. Kroz pesmu, performans ili aplauz i visoko podignut barjak sa zastavom – postalo je neizostavni deo svakog sportskog događaja. Ako pitate navijače, ponekad je za sjajan rezultat i pobedu potrebno samo pasionirano bodriti omiljeni klub.
