Trećeg festivalskog dana, 11. septembra u okviru srpske takmičarske selekcije, u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije prikazan je film „Pejzaži otpora“ Marte Popivode – putovanje kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Jugoslaviji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu.
Marta Popivoda je o ideji prikazivanja lokaliteta na kojima se odigravala antifašistička borba, ali u današnjem vremenu, rekla: „Osnovna ideja i emocija koju sam želela da prenesem od samog početka je da je otpor uvek moguć, čak i u jednoj tako totalitarnoj situaciji kao što je logor smrti – Aušvic. To je ono što je meni bilo najznačajnije i najinspirativnije u Sonjinoj priči. A Sonja je bila neverovatno moćna pripovedačica, njene priče su kreirale slike u mojoj glavi, kao da čitam filmski scenario. Želela sam da dam prostor tim verbalnim-slikama ili scenama-sećanja, kako smo ih Ana i ja kasnije nazvale i otuda dolazi rediteljski postupak vraćanja na pejzaže gde su se odigrali događaji iz Sonjinih priča i kako oni izgledaju danas“.
U okviru međunarodnog takmičarskog programa, u Kulturnom centru Beograda prikazan je film „Holgut“ rediteljke Liesbeth De Ceulaer, u kome se prepliću sudbine troje protagonista u sibirskoj divljini, kao i „Ono što ne smemo da radimo“, u kome reditelj Bruno Santamarija prati dečaka Artura koji se u tajnosti oblači kao žena, i sprema se da svoju veliku tajnu otkrije roditeljima u maloj seoskoj sredini. „Veliki strah od nasilja osećaju ljudi koji se plaše da se žive na određeni način, koji društvo ne prihvata. On vas natera da odrastete, jer morate da se konfrontirate, da se otkrijete u nekom trenutku. Teško je kad ne možete da kažete šta želite da budete, ko vam se dopada, koga želite da poljubite. Teško je govoriti kada postoji mogućnost da vas ubiju zbog onoga što jeste. To nije slučaj samo u mom filmu, već i u celoj zemlji“, rekao je meksički reditelj Bruno Santamarija o temi svog filma.
Gost festivala bio je i Reka Valerik, reditelj ostvarenja „Nemi glas“ o mladom MMA borcu koji je pobegao iz Čečenije u Belgiju kada je njegov brat razotkrio da je on homoseksualac. „Pretrpeo je veliki šok i izgubio glas. Snimanje filma u tom trenutku bi za njega bila još jedna trauma. Bilo mi je važno da on razume šta radimo i da želi da podeli ovu priču. Nijednom nisam uključio kameru, sve dok mu nije bilo bolje. Čekao sam oko dve godine. Tokom tog vremena bolje smo se upoznali, pa je mogao da mi veruje i da ima poverenja. Na mene su jako uticale telefonske poruke njegove majke. Jedna od tih poruka mi je dala glavni emotivni impuls. Odlučio sam da snimim film ne o Kavaju, već sa njim“, rekao je Reka Valerik.
Dokumentarni film „Sava“, koji je prikazan u Domu omladine Beograda, govori o ljudima koji žive duž najduže reke u bivšoj Jugoslaviji, a posebnu čar ovom filmu daje učešće Mire Furlan u ulozi naratorke, odnosno „glasa reke“. Reditelj Matthew Somerville je o saradnji sa legendarnom glumicom rekao: „Tražio sam nekoga čija je lična priča povezana sa rekom. Poslao sam joj mejl i ona je odgovorila u roku od 24 sata, rečima da može da potpiše svoje ime uz izjavu da je priroda važnija od nacionalizma. Bila je zaista neverovatna osoba. Dala je toliko toga filmu. Postoji sličnost između toka reke i emocionalnog putovanja, njene lične priče. Bilo je dosta simbolike u tome“.
Reditelj Paweł Wysoczański, autor filma „Sutra nas čega dug dan“ prikazanog na terasi Art bioskopa Kolarac, o svom boravku na festivalu je rekao: „Ponosan sam što sam gost na Beldocsu. Ovo mi je drugi put da dolazim u ovaj fascinantan grad. Deo mog novog filma snimam ovde. Uzbuđen sam i srećan, jer u ovim ludim vremenima skoro svi festivali su online i onda se ne oseti duh festivala. Ovo je prva fizička projekcija mog filma ove godine i zadovoljan sam što sam ovde“. Projekciji filma prisustvovao je i Rafal Perl, ambasador Poljske u Srbiji.
Četvrtog festivalskog dana, u nedelju 12. septembra u 20 časova, publika će u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije u srpskom takmičarskom programu moći da pogleda ostvarenje „Koreni“ Tee Lukač. Ovaj intiman film sniman je u Dvoru na Uni, rodnom mestu rediteljke, koja ga je napustila sa šest godina usled rata. Tea Lukač će nakon projekcije učestvovati u razgovoru o filmu.
U međunarodnom takmičarskom programu, u 20h u Kulturnom centru Beograda na repertoaru će biti film „Dan današnji“ reditelja Maxencea Stamatiadisa (uz razgovor sa autorom), hibridni dokumentarac o 88-ogodišnjoj Suzan iz predgrađa Pariza koja ne može da živi bez novih tehnologija i uz pomoć aplikacije vraća u život svog preminulog supruga. U okviru iste selekcije u 21:30 biće prikazan i film „Ski“ Manquea La Bance, u kome se autor kroz osobeni rediteljski pristup dotiče tema važnih za argentinsko društvo, ali koje imaju univerzalni značaj – klasne nejednakosti i posledice kolonijalizma u kapitalističkom društvu današnjice.
Pored učesnika glavnih takmičarskih selekcija, gosti festivala u nedelju biće Lejla Kajić i Davorin Sekulić, autori filma „Džemo“ (terasa Art bioskopa Kolarac, 20h), kao i Sashko Potter Micevski, reditelj filma „Svi ćemo umreti“ (Amifiteatar ispred Muzeja Jugoslavije, 22h).
PHOTO: Mateja Stanisavljević/ATA Images
