Razgovor o romanu “Smrtni ishod atletskih povreda” (2021) autorke Milice Vučković održan je u sredu uveče u sali “Amerikana” Doma omladine Beograda pred većim brojem zainteresovanih posetilaca.
Roman u izdanju kuće Booka za veoma kratko vreme ove godine štampan je u pet izdanja, za svega pet meseci, i uskoro izlazi šesto izdanje.
Radnja je fokusirana na kompleksan i toksičan odnos ljubavnog para – Eve i Viktora, i predstavlja komplikovan i mučan razvoj te ljubavi, a delo je uveliko okarakterisano kao knjiga o zlostavljanju.
Dramaturg Biljana Srbljanović kaže da ju je ta definicija u samom početku pomalo odbila da uzme roman u ruke, jer joj je ta tema već izlizana, ali i da je onda pomislila da sigurno roman nije samo o tome, poznajući izdavačku kuću Booka.
Foto: Milan Maričić/ATA Images
“To izdavaštvo ne nudi samo jednodimenzionalne priče u svojim delima, tako da sam predosetila da je i ovde reč o višeslojnoj temi, da ima nešto i znatno dublje i bila sam u pravu”, kaže ona.
Jedna od vodećih dramskih autorki kod nas ima i svoj podkast i jedna od važnih tema u tom serijalu bila je vezana upravo za “Smrtni ishod atletskih povreda” kome je posvećeno dosta prostora.
“Kolega i ja koji vodimo podkast, inače volimo “Bookina” izdanja, i tako smo oboje pročitali Miličin roman. Njemu se nije dopao, meni se odmah svideo, i onda smo sučeljavali stavove o tome uz argumente zašto nam se sviđa, odnosno ne sviđa”, navela je Srbljanović.
Kako je izjavila, autorku je upoznala lično tek večeras, a imala je osećaj kao da je poznaje duže kroz njen roman, koji je u jednom dahu pročitala za sat i po vremena.
Onda se, kako kaže, vratila tom književnom delu od nepunih 150 strana i pročitala ga još dva puta.
Njoj se svideo taj “konstruisan jezik”, koji je veoma sveden, veoma liči na običan, svakodnevni govor, a to nije.
Srbljanović smatra da se takav govor u romanu dosta čistio i kratio od autorke da bi bio ovako uspešno napisan.
“Ovo je jedan otmen i poseban govor, kako bi rekao Aristotel. Teže je reći nešto kroz prozu nego kroz formu drame, što je moj posao. Ono što ja stvaram, “govorim“ samo kroz dijaloge. Ipak, kroz roman pisac mora da ima i opise, jer mora nešto da objasni, obavesti i saopšti čitaocu”, smatra dramska spisateljica.
Prema njoj, srž ovog romana jeste silazak junakinje u pakao, a postoji i ideološki plan, koji se ne svodi samo na muško-ženski odnos, već ima više planova priče.
Biljana je branila heroinu romana i nekoliko puta tokom razgovora se uživela u čitavu psihologiju dela, da je lik Viktora nazvala – prevarant, opsena, manipulator, i pre svega – parazit.
Duhovite su bile situacije kada je u njeno izlaganje često upadao pisac i dramaturg Božo Koprivica, koji je branio tog književnog lika Viktora i uopšte muški princip te višeslojne priče.
Koprivica je pisao veći deo recenzije na koricama romana, gde je istakao da je ovo knjiga teskobe i ljubavi, roman apsolutne iskrenosti, knjiga za retke, za one koji tu iskrenost mogu da izdrže, a da ““definitivno ovo nije knjiga za šmokljane““.
“Ovaj bi se roman dojmio Džeku Keruaku i, posebno, na dan šesti, mladom Rastku Petroviću. Eva je suvišan čovek. Ima promašen život, promašen i srećan, jer je to put iskrenosti i radoznalosti”, napisao je na poslednjoj strani – korici knjige.
Uglavnom je uživo interpretirao već napisane reči o novom delu, gde je po njemu autorka Milica Vučković kao bokser Kasijus Klej.
Kako je analizirao, Milica piše u ritmu džez varijacija sa bluz deonicama i raste sve do izvrsnog finala romana, kao u delima Margaret Diras.
“Ljubav kao bol i kao čudo. Ljubav je čudo koje prelazi preko ruba romana i pameti”, predstavio je Koprivica i često teatralno ulazio u suprotstavljena mišljenja sa Srbljanovićevom o romanu.
Pozorišni reditelj Nikola Zavišić je odabrao devet stranica romana i čitao ih izražajno ne bi li na taj način izvukao suštinu knjige i stvorio kod budućih čitaoca neku vrstu “tizera”, reklame da ih zainteresuje.
“Tajna ovolikog uspeha romana je u tome što je zaista jako dobro napisan”, rekao je reditelj, takođe jedan od pisaca manje recenzije na korici knjige.
Zavišić je istakao da je ovo roman o ljubavi prema mnogima, partneru, detetu, roditeljima, ali i o zlostavljanju, i uporedio da pomalo podseća, na najbolji način, na opus nemačkog pisca Tomasa Bernharda.
Sviđa mu se što je veoma izražen humor kod spisateljice, gde se ona često surovo šali i na svoj račun, tako da je za njega ovaj roman “prava inteligentna zabava”.
“Roman je mudro, talentovano, crnohumorno, analitički detaljno, hrabro i duhovito ispričana priča koja (lucidno) nema ni početak ni kraj – ona je večna. Naizgled mala, ovo je priča koja nas se duboko (do)tiče, jer je ukorenjena u samu suštinu našeg postojanja i duhovnog identiteta”, zapisao je svoje misli reditelj i upoznavao prisutne sa važnim odlomcima iz ovog bestselera.
Autorka Milica Vučković (32) završila je sliakrstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti (FPU) u Beogradu, gde je i doktorirala, i ima za sobom 10 samostalnih izložbi, ali je ušla u svet književnosti.
Prvi roman nosi naziv “Boldvin” (Lom, 2018), a ima za sobom i zbirku priča “Roj” (Apostrof, 2014).
Vučković je istakla kako ona nije imala nameru da uhvati taj talas trenda teme o zlostavljanju, da bi pisala o tome i skrenula pažnju na sebe.
Kaže da joj nije jasno otkud i kako tolika potražnja za njenim romanom, tako da je i dalje zatečena, dok čeka šesto izdanje.
Priznaje da je psihologija zanima u najtanjim crtama i nije želela da ovo delo bude usmereno samo ka tome, već joj je cilj da prikaže patološki odnos dvoje ljudi.
“Smatram da ima jako puno danas patoloških veza, da je to postalo uobičajeno, ovde je težište upravo na tome. Onda me je dosta ljudi zvalo nakon čitanja romana da mi priča svoja iskustva u vezama, kao da sam ja psiholog, a to nisam htela da postignem”, otkrila je spisateljica, koja je sa prethodnim romanom “Boldvin” bila u konkurenciji za dve nagrade – “Biljana Jovanović” i “Vital”.
“Moj roman pokazuje ogromne ekstaze i padove u jednoj patološkoj vezi, odnosu dvoje ljudi. Htela sam da se i muškarci prikažu na jedan način, da se stekne utisak da, kada bi se oni porađali, to bi im bilo toliko mučno i teško, da bi sigurno o tome pisali svaki put barem 40 strana u nekoj knjizi”, kazala je autorka i time izazvala veliki smeh u sali.
“Svakako mi se sviđa da neko u romanu pronađe nešto što sam ja duboko sakrila. A to su uspeli Biljana, Božo i Nikola”, zaključila je.
Foto: Milan Maričić/ATA Images
