Simboli sreće, uspeha, trijumfa i kao poslednji čin potvrde pobedničkog postolja, maskote su od premijere na planetarnom sportskom nebu imale tu čar kao ni jedan drugi sadržaj svetske ili evropske smotre sportista.

„Šarm sreće“ kako u prevodu glasi reč maskota koja je označavala sve ono što domaćinstvu donosi sreću, brzo je zagospodarila sportskom scenom planete i danas je bez nje nezamislivo bilo koje takmičenje.

Životinjski i antropomorfni likovi krasili su mnoga sportska prvenstva, ostajući da nas zauvek podsećaju na najlepše trenutke jednog događaja u ovoj sferi društva. Iz Srbije nam 2022. stižu jedne od najlepših maskota ikada urađenih za promociju i večno sećanje na jednu reviju atleta sa svih strana meridijana. Reč je o maskotama Svetskog dvoranskog prvenstva u atletici koje će biti održano u Beogradu od 18. do 20. marta.

Povezana vest:  Dudaš na 13. mestu posle prve discipline u desetoboju

Srpski atletski savez lansirao je Malinu Li i Šljivana Iv kao zaštitna lica za najveći sportski događaj organizovan na našim prostorima inspirisan voćkama koje u našoj zemlji imaju kultni status.

Malina sinonim za ukusno i lepo, jedna od simbola Srbije poznata i kao crveno zlato, predstavlja jedno od najvećih blaga kojim naša zemlja raspolaže i sa razlogom je dobila svoje istaknuto mesto na najvećoj smotri sportista sveta u beogradskoj Areni 2022.

Ništa manji značaj nema ni šljiva, voćka bez koje se u Srbiji ne može, koja je jedan od najpopularnijih produkata kojim raspolažemo, nezamenljivi deo naše kulture. Sjajan potez naše krovne altetske organizacije koja je stvorila maskote koje će kroz vekove slaviti nešto što je decenijama neizostavno na srpskoj sceni i nešto čime se Srbija ponosi i predstavlja svetsku silu.

Povezana vest:  Španovićeva sutra na mitingu u Briselu

Malina i šljiva promarširaće kroz prvenstvo sveta “kraljice sportova” u dvorani u našem glavnom gradu, srpskom hramu sporta i ostaviti utisak visoke vrednosti.

Ona dolazi iz porodica ruža, lepa, sočna i lekovita. U Srbiji živi od 19.veka, prvo su je gajili kao ukrasnu biljku u bašti, a posle su otkrili da je ukusna i zdrava. Vetar ne voli, a najukusnija je kada se gaji na padinama punim sunca. Da bi bila lepa, ukusna i zdrava, 35.000 ljudi godišnje u Srbiji radi na tome. Zato je Srbija jedna u prvih pet zemalja na svetu po njenoj proizvodnji. Ona je „MALINA LI“.

Povezana vest:  Farah evropski atletičar godine

On dolazi sa Kaspijskog mora i njegov plod krasio je Semiramidine vrtove u Vavilonu. U Evropu ga je doneo Aleksandar Veliki, a danas živi svuda osim na Antarktiku. U Srbiji ga gaje od 13. veka. Stari srbi su verovali da će imati sreće ako sagrade kuću tamo gde on najbolje raste. U Srbiji ga ima na čak 43 miliona stabala. On je „ŠLJIVAN IV“.

Malina Li i Šljivan Iv dobili su i svoju himnu koja će se pevati u beogradskoj Areni, a njen refren glasi:

Da se živi zdravo

Ne treba ti mašta

Lepa zemlja naša

Dobro zdravlja bašta

Energiju trebaš

Da brže trčiš ti

Pomoći će ti Šljivan Iv i Malina Li