Samo „kamenoresci“ mogu vešto da iskopaju mermer. Smatra se da je mermer najluksuzniji kamen na svetu. Iskopava se sa planina, a ovaj zanat se praktikuje u najvećem ležištu mermera na svetu, u Apuanskim Alpima, u Italiji, više od 2.000 godina. Međutim, majstori moraju da se bore sa prirodom i elementima za svaki centimetar mermera: fokus je na ovom izazovnom radu i njegovim majstorima u seriji Ljudi iz kamenoloma, koja počinje u 20.00h, 3. januara na kanalu Viasat Explore. U našem članku, takođe govorimo o zadacima sa kojima se suočavaju ovi „ljudi iz kamenoloma“ koji su izabrali eksploataciju ležišta mermera kao svoju profesiju.
Jedan od najvažnijih izvora prihoda u regionu, koji zavisi od šačice zanatlija
Svake godine 1,5 miliona kubnih metara mermera se izvlači iz preko 150 aktivnih kamenoloma u Apuanskim Alpima. Stotine kamenolomaca radi u ovim površinskim rudnicima opremljenim najsavremenijim mašinama. To je višemilionski biznis koji igra važnu ulogu u privredi regiona i čije se tajne vekovima prenose sa oca na sina. Jedan od najvažnijih igrača u ovom poslu, Paolo Karli, potiče iz rudarske porodice i njegovi preci su bili rudari specijalizovani za vađenje mermera. „Od njih sam naučio da razvijem preduzetnički osećaj.“ – rekao je Karli, a zatim brzo dodao da je „to strast koja se rađa u vama“.
Nasleđeno znanje i urođena odlučnost su stoga potrebni za ovu profesiju. Karli trenutno upravlja sa tri kamenoloma, od kojih najvažniji proizvodi mermer za neboder katarske naftne kompanije, drugi ovim dragocenim kamenom snabdeva najbogatiji kvart Hong Konga, a treći snabdeva mermerom luksuzne stanove u srcu Londona.
Umetnost vađenja kamena
Nakon pronalaska lokaliteta i stvaranja rudarske infrastrukture, prvi korak u rudarstvu mermera je da rudari istraže i isklešu velike komade tzv. blokove sa planine. Ovi blokovi se zatim seku na manje, pravougaone komade kako bi se formirali u prenosivi oblik smanjenjem njihove veličine i težine. Dijamantska žica se koristi za rezanje blokova, koja se okreće 40 metara u sekundi kada je pričvršćena na posebnu mašinu.
U jednom od Karlijevih kamenoloma, blok dužine 9 metara mora biti iskopan na način da se ne lomi. Blokovi mogu biti teški od 2 do 30 tona – sve zavisi od toga šta planina nudi. Vođe kamenorezaca uvek traže tačke u kamenolomu koje su „zdravije“ zbog njihovih morfoloških karakteristika, što znači da imaju manje nedostataka i lakše ih je obraditi.
Transport nakon vađenja je takođe zadatak koji zahteva veliku pažnju. Blok od 30 tona ne može se samo baciti na kamion, mora se voditi računa da se montira na teretna kola tako da se njegova težina raspoređuje što je ravnomernije moguće. Blokovi su pričvršćeni drvenim klinovima i užadima kako bi se sprečilo njihovo pomeranje i oštećenje tokom transporta. Zbog svoje veličine i težine, blok može čak predstavljati opasnost za kamion, ako nije pravilno pričvršćen i počine da klizi po kamenitom, krivudavom putu koji vodi iz kamenoloma, može da povuče i transportno vozilo sa sobom.
Vremenski uslovi, lokacija iskopavanja, potrebe kupca, kvalitet mermera i način njegovog transporta otežavaju život Karliju i ostalim kamenorescima, ali nije uzalud da ovaj zanat traje generacijama: Ljudi iz kamenoloma pričaju o ovoj možda neopevanoj umetnosti vađenja kamena – samo na kanalu Viasat Explore.
