Promocija knjige „Čitanje Nizamija Gandžavija“ održana je večeras u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda u organizaciji Međunarodne organizacije turkijskih kultura „Turksoj“ i Ambasade Azerbejdžana u Beogradu, a povodom obeležavanja 880 godina od rođenja ovog azerbejdžanskog pesnika.

Ambasador Republike Azerbejdžan u Srbiji Kamil Hasijev istakao je da je Gandžavijevo delo, koje obiluje mnogim univerzalnim temama, imalo veliki uticaj na pesništvo i da se zbog toga ovaj pesnik slavi ne samo u Azerbejdžanu, već i na svetskom nivou.

„Gandžavi predstavlja esenciju svetske književnosti i filozofije, postao je spiritualno blago… Srž njegovog dela jeste čovek i ljudskost i njegova sveta misija da svaki deo svog opusa posveti svom narodu. To će zauvek voditi čoveka na večnom putovanju otkrivanja njegove svrhe“, istakao je Hasijev.

Povezana vest:  Od sutra otvoren Veliki barutni magacin

„Njegove pesme pravi su prikaz umetnosti poezije i imale su ogroman uticaj na evoluciju azerbejdžanske i svetske književnosti, ali i umetnosti, poput minijatura, slikarstva, muzike, baleta, filmova, pozorišta“, naveo je generalni sekretar „Turksoja“ Dusen Kaseinov.

Kaseinov navodi i da je prvi komemorativni događaj posvećen Gandžaviju, izvan granica Azerbejdžana, održan upravo u sedištu „Turksoja“ u Ankari, nakon čega je „Turksoj“, u Turskoj i izvan nje, upriličio mnoge koncerte, izložbe i konferencije posvećene Gandžaviju.

Generalni sekretar dodaje da knjiga koju „Turksoj“ i Ambasada Azerbejdžana promovišu sadrži ne samo Gandžavijevu poeziju, već i slike koje su naslikali turkijski umetnici koje je upravo Gandžavi inspirisao.

Povezana vest:  Ovog puta ubica ne sedi na optuženičkoj klupi: Trinaest

Ovim povodom upriličen je i koncert u izvođenju kontratenora Ilhama Nazarova i muzičara na taru Sahiba Pašazadea iz Azerbejdžana, pijanistkinje Amine Maškejeve i violiniste Jerasila Kamita iz Kazahstana i soprana Jasmine Trumbetaš Petrović.

Repertoar koncerta činile su numere „Sensiz“ i „Sevgili Canan“, pisane po Gandžavijevoj poeziji, „Chahargah Rhapsody“, „Arzu“, kao i „Vals“ i „Aišin ples“ iz baleta „Sedam lepota“ i azerbejdžanska narodna pesma „Sari Gelin“.

Svečanosti su prisustvovali i asistent ministra kulture Turske Ahmet Misbah Demirdžan i asistent ministra kulture i informisanja Srbije Stanko Blagojević.

Povezana vest:  Deca kao najbrojnija publika obavezuju da se festival dalje razvija

Nizami Gandžavi bio je persijski pesnik iz 12. veka.

Smatra se najvećim pesnikom romantične epike u persijskoj književnosti, u koju je doneo kolokvijalni i realistični stil.

Pored toga, smatra se i filozofom i gnostikom koji je ovladao različitim poljima islamske misli i često je oslovljavan počasnom titulom „hakim Nizami“.

Gandžavijeva zaostavština veoma je cenjena i zajednička za Avganistan, Azerbejdžan, Iran, Kurdistan i Tadžikistan.

Najpoznatije su njegovih pet knjiga na persijskom jeziku („Pentada“): „Riznica tajni“ („Mahzan al-Asrar“), „Husro i Širin“, „Lejla i Medžnun“, „Knjiga o Aleksandru“ („Iskender-name“) i „Sedam lepih tela“ („Haft pejkar“).

Foto: Mateja Stanisavljević/ATA Images