Kompanija Kaspersky je objavila nalaze evropskog istraživanja kojim su ispitivani nivoi svesti i stavovi koje korisnici imaju prema svojoj onlajn privatnosti i podacima koje ostavljaju na internetu. Istraživanje pokazuje kako se percepcija o onlajn privatnosti razlikuje u zavisnosti od zemlje i starosne dobi, pri čemu je generacija Z nepromišljenija kada je u pitanju kontrola koju imaju nad svojim podacima jer bi mnogi želeli da mogu trajno da izbrišu svoje onlajn objave iz prošlosti. Rezultati ukazuju i na preovlađujući problem širom sveta s obzirom na to da većina ispitanika nije svesna ili je nesigurna po pitanju kontrole koju imaju nad svojim digitalnim prisustvom ili u vezi sa tim šta bi mogli da učine ako bi želeli da upravljaju svojom onlajn ličnošću.
U istraživanju je učestvovalo preko 8.500 korisnika interneta starijih od 16 godina iz 11 zemalja i identifikovano je široko rasprostranjeno nerazumevanje među ispitanicima u pogledu percipiranog nivoa kontrole koju imaju nad svojim onlajn identitetom, uz znatan broj ispitanika koji pogrešno veruju da se nalozi i objave na društvenim mrežama mogu trajno izbrisati.
Šta tu ima da vam se ne sviđa?
Objave koje ‘lajkujemo’ na društvenim mrežama mogu da imaju značajan uticaj na to kako nas drugi doživljavaju. Korisnici širom Evrope dele svest o tome da onlajn aktivnosti mogu da imaju posledice i izjavili su da su određene teme bile rizičnije i opasnije od drugih, što potencijalno utiče na percepciju, pa čak i na izglede za posao.
Za 38% korisnika objave koje se smatraju uvredljivim prema osobama sa invaliditetom su potencijalno najštetnije za nečije izglede za posao ili veze. U međuvremenu, oko jedne trećine (34%) ispitanika izjavilo je da deljenje objava koje su protiv vakcinisanja od Covida ili korišćenje anti-trans jezika (32%) takođe može da utiče na karijeru osobe.
Niste idealan kandidat za posao:
Gotovo polovina direktora je priznala da je pretraživala onlajn prisustvo kolege kada su se prvi put pridružili kompaniji i pronašla nešto što su osudili, dok je više od 40% ispitanika izjavilo da poznaje nekoga na čiji posao ili karijeru je negativno uticala stara objava na društvenim mrežama. Uprkos tome, gotovo trećina ljudi nikada nije pregledala ili izbrisala svoje stare objave na društvenim mrežama.
Percepcija koja nastaje na osnovu onlajn prisustva predstavlja problem za mnoge. Ukupno, 42% korisnika tvrdi da ih njihovi profili na društvenim mrežama ne predstavljaju na pravi način. Još 48% njih navodi da bi drugi mogli da stvore pogrešnu predstavu o njima na osnovu njihove istorije pretraživanja na internetu.
Zabrinjavajuće je to što velika većina (81%) mladih uzrasta od 16 do 21 godine pogrešno veruje da imaju potpunu kontrolu da trajno izbrišu nešto iz svog onlajn prisustva.
Dozvola u testamentu
Milioni ljudi koji su preminuli za sobom ostavljaju profile na društvenim mrežama i istoriju internet pretrage. Mnogi, naravno, nemaju priliku da prethodno pregledaju svoj digitalni otisak. Ovo istraživanje je utvrdilo zabrinjavajući nedostatak svesti, uz gotovo trećinu (30%) korisnika koji nisu razmišljali o tome šta će biti sa njihovim digitalnim otiskom nakon njihove smrti, a gotovo petina (19%) pogrešno pretpostavlja da će svi njihovi nalozi na društvenim mrežama automatski biti zauvek izbrisani.
Rezultati su takođe otkrili da bi za 37% korisnika bilo u redu da pristupe profilu pokojnog roditelja kada bi oni u testamentu ostavili svoje podatke za prijavu na naloge. Međutim, ovaj nivo lagodnosti se ne odnosi na situaciju u kojoj su ispitanici razmatrali isto to za sebe. Sličan procenat korisnika se osećao neugodno povodom ideje da ostave svoje podatke za prijavu na naloge na društvenim mrežama u sopstvenom testamentu.
„Podaci nas prate gde god da krenemo, postaju deo nas i ostaju sa nama tokom celog života. Često podaci koje delimo danas neće odražavati istu osobu kakva ćemo biti sutra”, komentariše Dejvid Em (David Emm), glavni istraživač bezbednosti u timu za globalno istraživanje i analizu u kompaniji Kaspersky. „Moramo bolje da razumemo uticaj podataka koje delimo tokom vremena i kako oni sutra mogu da promene naše živote. Ono što je najvažnije, moramo da shvatimo možemo li, i u kojoj meri, trajno izbrisati naš stari digitalni identitet koji više ne odražava naše vrednosti. Uz Kaspersky Security Cloud, vidimo gde se nalaze naši podaci i kako možemo da ih zaštitimo da bismo izgradili bezbedniji svet.”
Podizanje svesti o upravljanju privatnošću podataka i „pravu pojedinca da bude zaboravljen” je ključno jer nalazi pokazuju rastući jaz između percipirane kontrole ljudi nad njihovim onlajn prisustvom i stvarnosti. Kontrola nad podacima postaje najvažnija za korisnike i osiguravanje da imaju jasno razumevanje svog digitalnog otiska je ključno za zaštitu sveta u budućnosti.
Izveštaj u celosti je dostupan ovde.
