Prema novom istraživanju kompanije Kaspersky, većina roditelja je zabrinuta za digitalno ponašanje svoje dece i želi njime da upravlja i da ga nadgleda. Gotovo polovina ispitanika (48%) koristi aplikacije za roditeljsku kontrolu, dok 45% njih redovno proverava istoriju pretraživanja svoje dece. Štaviše, 51% roditelja navodi da njihova deca koriste digitalne uređaje pod nadzorom ili roditelja (42%) ili drugog člana porodice (9%).
Moderna deca su od malih nogu tehnički naprednija od prethodnih generacija. Jedan od glavnih razloga za to je to što imaju pristup gedžetima i praktično iskustvo od najranijeg uzrasta, što je potvrdilo nedavno istraživanje kompanije Kaspersky. Ipak, bitno je imati na umu da deca ne znaju nužno sva pravila bezbednog onlajn ponašanja – postupno ih tome uče roditelji. Kada detetu daju gedžet, roditelji žele da osiguraju bezbednost svoje dece onlajn. Stoga, većina roditelja nastoji da nadgleda onlajn aktivnosti dece kako bi osigurali njihovu bezbednost.
Većina roditelja nastoji da kontroliše video snimke koje njihova deca gledaju (60%), sajtove koje posećuju (56%), i igrice koje igraju (52%). Pored toga, 49% ispitanika želi da ograniči vreme koje njihova deca provode onlajn i na uređajima tokom dana.
Nadgledanjem onlajn aktivnosti dece, više od polovine roditelja diskutuje o zdravim digitalnim navikama (55%), koristi aplikacije za roditeljsku kontrolu (48%), a 45% njih proverava njihovu istoriju pretraživanja. Ipak, gotovo četvrtina ispitanika (23%) veruje svojoj deci i ne kontrolišu ih ni na koji način.
Prema rezultatima istraživanja, roditelji i porodica snose najveću odgovornost za regulisanje ponašanja dece u digitalnom prostoru (87%). Ipak, više od četvrtine (28%) ispitanika veruje da nastavnici i škole treba da se bave ovim, a 27% njih smatra da deca treba da imaju ličnu odgovornost.
U skladu sa ovim stavom, 90% roditelja je razgovaralo o pravilima ponašanja onlajn i digitalnom bontonu sa svojom decom. Samo jedna desetina od svih ispitanika (10%) nije pokrenulo ovu temu sa svojom decom.
„Usled činjenice da današnja deca od ranog detinjstva koriste pametne telefone i ostale gedžete, digitalni prostor doživljavaju kao nešto prirodno i poznato – poput šetnje. Istovremeno, digitalni prostor ima i svoja pravila bezbednog ponašanja, koja mnogi uče od detinjstva, poput nekomuniciranja sa nepoznatim osobama ili odlaska na nepoznata mesta. Roditelji digitalni svet svoje dece mogu da učine bezbednijim tako što će ih zaštititi od neprimerenog sadržaja i pomoći im da nauče kako da budu bezbedni u digitalnom okruženju korišćenjem različitih alata i metoda. Na primer, odrasli mogu da podstiču određene digitalne navike unutar porodice ili da koriste aplikacije za roditeljsku kontrolu, koje mogu da pomognu u filtriranju poželjnih i nepoželjnih kategorija sadržaja, kao i da provere onlajn aktivnost deteta.” Komentariše Marina Titova (Marina Titova) potpredsednica odeljenja za potrošački marketing u kompaniji Kaspersky.
„Kao terapeuti, uvereni smo da je poverenje u osnovi bolje od kontrole. Međutim, kada je u pitanju medijska potrošnja, roditelji nemaju poverenja u sadržaj na internetu, a ne u vlastitu decu. Zato je regulatorna kontrola dobra ideja, jer je u skladu sa željom roditelja da zaštite svoju decu. Ipak, postoji dilema oko toga koliko je kontrole potrebno, a koliko previše.
Svi znamo da deca uvek traže nove prostore za uživanje u iskustvima koja nisu pod roditeljskom kontrolom – ta samostalnost je važna i treba je dopustiti, u zavisnosti od uzrasta deteta. Istovremeno, važno je da roditelji sa decom pregovaraju o pravilima, čak i ako su ti razgovori ponekada izazovni. Deca poštuju pravila i granice ako mogu da ih razumeju, kao i sve posledice povezane sa njima. Zato roditeljima preporučujemo da iskoriste aplikacije za zaštitu dece ili da aktivaciju bezbednosnih podešavanja učine transparentnom i to objasne deci – na ovakav način aktivna medijska edukacija postaje uspešna.
Većina dece svoj prvi pametni telefon dobije sa devet ili deset godina. To predstavlja ulaz u globalni svet koji je edukativan i zabavan, ali i pun problematičnih sadržaja. Razmišljajte o ovoj izloženosti kao o drumskom saobraćaju – neverovatno je uzbudljivo postati njegov deo, ali važno je da roditelji prate svoju decu korak po korak kako bi ostali u kontaktu što je više moguće. Za vožnju imamo saobraćajna pravila i znakove – oni su nam potrebni i na internetu.” komentarišu terapeuti Birdžit Holzel (Birgitt Hölzel) i Stefan Ruzas (Stefan Ruzas) iz klinike Liebling + Schatz u Minhenu.
Izveštaj u celosti je dostupan na ovom linku.
Sledeći koraci će roditeljima pomoći da osiguraju bezbednost svoje dece onlajn:
- Prilikom korišćenja gedžeta, deca možda nemaju dovoljno znanja o „sajber higijeni” i onlajn bezbednosti. Roditelji mogu da pomognu tako što će sa svojom decom razgovarati o mogućim scenarijima i postaviti primer.
- Instaliranje aplikacije za roditeljsku kontrolu je dobra ideja; ipak, važno je da o tome porazgovarate sa svojom decom i objasnite razloge koji stoje iza toga, kako bi oni to mogli da razumeju.
- Ukoliko je vaše dete aktivan korisnik društvenih mreža i deli dosta sadržaja, treba da razgovarate o problemu preteranog deljenja sadržaja i privatnosti podataka. Takođe možete da zapratite jedno drugo na društvenim mrežama i pokušate da svojim ponašanjem date primer. Uvek proveravajte geotagove na fotografijama, vodite računa da se poverljive informacije ne nalaze na fotografijama ili u njihovim opisima, proverite komentare. Svojim primerom ćete takođe pokazati svom detetu kako da bezbedno deli informacije sa svojim pratiocima dok istovremeno čuva svoju privatnost.
