Najstarija i najveća teatarska kuća u Bosni i Hercegovini predstaviće se beogradskoj publici na Velikoj sceni svojim novim produkcijama – 20. februara (19,30) izvešće dramu „To nikad nigdje nije bilo“ po motivima romana „Istorija bolesti“ Tvrtka Kulenovića, a dan kasnije, u istom terminu, ansambl Baleta odigraće predstavu „Žetva“, u koreografiji i režiji Edine Papo.
Od 20. februara do 3. marta u foajeu druge galerije Velike scene publika i posetioci moći će da vide izložbu povodom 100 godina postojanja Narodnog pozorišta Sarajevo.
Komad „To nikad nigdje nije bilo“ postavio je priznati bosanskohercegovački Dino Mustafić, koji je često režirao i u Beogradu, a u podeli su Slaven Vidak, Vedrana Božinović, Kaća Dorić, Ermin Sijamija, Aldin Omerović, Emina Muftić, Mona Muratović, Merima Lepić Redžepović, Belma Salkunić, Hana Zrno, Helena Vuković, Mak Čengić, Dino Bajrović i Adnan Salihović.
Prema rečima dramaturga Darka Lukića, Kulenovićeva „knjiga odlazaka, istorija gubitaka, propuštenih pozdravljanja i nemogućih opraštanja, obraća nam se danas iz prošlog vremena, kako bi nas uvela u razgovore sa vremenom sadašnjim“.
„Dokumentarno i dokumentarističko predložak je i oslonac za našu predstavu, u onoj meri u kojoj su to bili i za roman Tvrtka Kulenovića. Kao inspiracija za umetničko istraživanje koje je u ovom slučaju teatar sećanja. Teatar koji je, kako bi Hajner Miler rekao, prozor kroz koji gledamo u prošlost. Istovremeno je on ovde i okvir za sliku naše sadašnjosti. Možda preko njegovog ruba pomalo izvirujemo i u neku još nevidljivu, maglovitu budućnost. Predstava izrasta kao proces razgovora između knjige, pozornice i gledališta. Suočavanje, sećanje, propitivanje, svedočenje. Sučeljavanje mnogih malih, privatnih istorija s onim velikim, kolektivnim, službenim istorijama“.
Edina Papo za balet „Žetva“ kaže da se zahvaljujući njemu ponovo zaljubila u teatar.
„Muzika, sadržaj, igrači, strepnja, odgovornost… Danas se klasični, moderni, neoklasični balet i druge savremene forme plesa, nesumnjivo prepliću. Klasični balet doživljavam kao temeljni jezik. Kako je klasična muzika zapisana notama večna, tako je i klasični balet večan, ima svoju posebnu strukturu i poseban značaj. Ovde sam kao koreografkinja crpila inspiraciju odasvud. Nakon 71 godine od nastanka ovog baleta, muzika Borisa Papandopula vas “tera” da predstava ne bude klasična. Žetva ima nečeg neobičnog, posebnog, mističnog, šokantnog i, slobodno mogu reći, revolucionarnog. Moje viđenje Žetve je prilagoditi je sadašnjem trenutku, da bude dinamična i prirodnija. Verujem da sam na taj način predstavu približila gledaocu, pogotovu mladima koji uče da vole balet kao umetnost… Radeći od srca dobili smo kvalitetnu predstavu i, nadam se, dugog veka. Moj rad je ritual, koji se ogleda u onome što sam ostavila svetu iza sebe“.
Foto: Velija Hasanbegović/Naraodno pozorište Sarajevo
