Užurbani ritam Atletske dvorane na Banjici u kojoj se većina naših atletičara priprema za dvoransko Svetsko prventvo u Beogradu do kog je ostalo nešto više od mesec dana, na kratko su prekinuli i privukli pažnju vaterpolisti Partizana. Njih četvorica, Petar Velkić, Nikola Kojić, Alex Bowen i Marko Vavić došli su da požele sreću Asmiru Kolašincu na najvećoj planetarnoj smotri, ali i da probaju da odmere snage u bacanju kugle sa najboljim.
Širok osmeh domaćina za dobrodošlicu i odmah šala na vlastiti račun:
„Da sam se ja našao u bazenu, a malo sam teži od vas, više bih se verovatno davio, nego što bih pomagao“, rekao je Asmir, dok su vaterpolisti bili uporni da dođe jedan dan u komšiluk na Banjicu i ispucava peterce.
Tek, kugla leti daleko i na treningu, a pogotovo na takmičenjima. Vaterpolisti su pažljivo ispratili poslednji deo Asmirovog treninga, a onda i poslušali savete kako da postignu što veću daljinu. Usledilo je prvo bacanje i oduševljenje u dvorani – kugla je preletela 11m. I dok ih Asmir hvali, oni kroz šalu komentarišu da im nedostaje još „samo“ desetak metara, a Petar Velkić i Nikola Kojić otkrivaju da su kuglu bacali još kao osnovci, i to sa uspehom:
„Od sedme godine sam u vaterpolu. Pored toga sam trenirao i karate, tenis i košarku i to u isto vreme. Na sve to je nastavnik u osnovnoj školi zapazio da dobro bacam kuglu i učlanio me je u Atletski klub Partizan, gde je on bio trener. Odmah sam mu rekao da nema šanse da mogu da stignem da pored svega treniram još i atletiku, ali da ću ići na takmičenja. Došao sam tamo bez traninga, ali sam imao snažno rame zahvaljujući vaterpolu i uzeo sam medalju“, rekao je Petar Velkić, reprezentativac Srbije i član crno-belih na poziciji sidraša.
Nikola je takođe bacao kuglu, ali ljubav prema vaterpolu je prevagnula:
„Nastavio sam da treniram vaterpolo, iako atletiku jako volim i pratim, pogotovo volim skokove u vis. Asmira i Ivanu ću gledati sa tribina na Svetskom prvenstvu u Beogradu, obećavam“, dodao je Nikola, jedan od naših najtaletovanijih takmičara, koji je nedavno zaslužio i poziv u nacionalni tim.
Svoje oduševljenje fizičkom spremnošću vaterpolista Partizana Asmir je preneo u dahu:
„Drago mi je što su ovi sjajni momci danas došli da me obiđu i da vide kako izgleda bacanje kugle na profesionalnom nivou. Oni su, kako sam i pretpostavio, veoma fizički spremni, s obzirom na sport koji treniraju, ali su me zaista iznenadili daljinom koju su postizali. Bacali su pravu seniorsku kuglu i rezultat koji su ostvarili zahteva ozbiljan trening tokom cele godine. Oni se bave sportom za koji moraju da budu izuzetno fizički spremni i to su i pokazali, kaže Kolašinac, dodajući: „Savladali smo osnove školske tehnike, gde smo više bacali iz mesta, nego iz pokreta. Nemoguće bi bilo da savladaju rotacionu tehniku kojom ja bacam, ali na tom početničkom nivou, daljine koje su oni bacali bile su impresivne.
Naš Olimpijac i nekadašnji evropski šampion u bacanju kugle objasnio je i koliko je atletika specifična i zahtevna:
„Atletika je individualni sport i sve se dešava u vašoj glavi i sami ste sa sobom i na terenu i na treningu svaki dan. Morate da pobedite sebe, a onda i druge. Svakog dana morate sebe da unapređujete. Drugačije je kod ekipnih sportova, tu je malo zanimljivije, uvek ste u društvu, treninzi su ispunjeniji. A ovde, ono što vi vidite na takmičenju to je rezultat samo jednog mukotrpnog rada i odricanja. Potrebna je jedna ogromna disciplina, ne možete ništa da prevarite, u atletici je sve egzaktno i meri se štopericom ili metrom“.
Američki reprezentativci, koji su uz domaće asove stub VK Partizan, Alex Bowen i Marko Vavić takođe su iznenadili daljinom na koje je kugla letela iz svih pet pokušaja:
„Asmir je sjajan tip. Bio je jako strpljiv sa nama i sve nam je trenerski odlično objasnio. Ovo iskustvo je bilo jako zabavno. Najbolje od svega je to što se sada osećam kao da sam napravio neki rezultat, ali kada se uporedim sa onim što Asmir baca na treningu, pa nedostaje mi još desetak metara, ili duplo više“, uz smeh je prokomentarisao Alex Bowen, dodajući da voli atletiku: „Trudim se da je pratim, posebno američke atletičare. Znam Rajana Krosera, osvojio je zlatnu medalju, 2016. i 2020. Sjajan je momak i veoma talentovan. Znam i Valeri Olman.
Vavić se na to odmah nadovezao.
„Atletika je vrhunski sport. Uživao sam danas, a podrška sa tribina u Areni od 18. do 20.marta će biti moja zahvalnost za ovo iskustvo. Ipak, moram da priznam da malo više pratim košarku i fudbal, dok je Novak Đoković moj omiljeni sportista. Najbolji je, tu nema dileme“
A koliko će podrška sa tribina značiti i našem proslavljenom bacaču kugle za kraj nam je potvrdio i sam:
„Ovoga puta ću zahvaljujući publici sigurno dobiti krila. Dok ste mlađi i dok treba da se dokazujete, domaća publika može da bude i neka vrsta pritiska, ali mislim da sam se u atletici dokazao i da će navijači u Areni biti samo moj vetar u leđa i dosta pomoći da ostvarim najbolji rezultat. Nemam nikakav pritisak, ne očekuje se od mene da budem ni svetski prvak, ni svetski rekorder. Samo da budem na svom nivou, a to je 21 plus, što je dovoljno za finale i takođe veliki uspeh“, zaključuje naš šampion.
VELKIĆ OTKRIO DA JE BIO 14. TENISER U SRBIJI
MALO je poznato da je Velkić bio i veliki potencijal u tenisu, a trenirao je sa sadašnjim asom belog sporta, članom top 100 društva na ATP turu.
„Tenis sam obožavao, ali iz raznih stvari nisam mogao da nastavim. Bio sam 14. u Srbiji, trenirao sam sa Miomirom Kecmanovićem. Ja sam bio malo veći živac, ne volim da gubim. Ako izgubim jedan svoj gem, desi mi se da predam meč, a kada izgubim ja polomim reket. Za dve godine sam polomio desetak reketa. Izabrao sam na kraju vaterpolo jer sam tamo mogao mnogo više da uradim. Košarku sam isto trenirao u Partizanu, ali je nisam odabrao jer sam imao problem sa povredom noge“, ističe Petar.
KOLAŠINAC: DOĐITE SVI U ARENU, UŽIVAĆETE
Kolašinac je objasnio da se na treningu daje u bacanju kugle maksimum, kao i na takmičenju. Razlika je u nivou adrenalina.
„Skoro na svim treninzima dajem svoj maksimum, osim neposredno pred velika takmičenja. A takav sam tip da na treningu ne mogu da proizvedem dovoljno adrenalina da bih mogao da bacim najbolje. Ja bacam tehnički idealno i u tom momentu najdalje što mogu, a kada dođe takmičenje tu je adrenalin i zbog publike i zbog samog takmičenja. To je momenat za koji se spremaš nedeljama, mesecima i onda sam sebe motivišeš dodatno uz publiku. Ali u Tokiju na Olimpijskim igrama nije bilo publike i to je bilo kao na treningu. Sada će biti drugačije i radujem se Svetskom prvenstvu u Beogradu. Pozivam sve da dođu na tribine i uživaju u atletici“.
