FEST će u okviru svog Glavnog takmičarskog programa prikazati večeras (22:00) u Kombank dvorani film „Moja noć“, a 28. februara (17:30) „Plavi mesec“, čije su se rediteljke i glavne glumice danas predstavile novinarima.
Francuskinja Antoanet Bule je rekla na konferenciji za novinare da je nakon 25 godina karijere kasting direktorke u jednom trenutku dobila priliku da se okuša kao rediteljka sa filmom „Moja noć“, čiji je za francuske prilike mali budžet iznosio manje od milion evra.
„Tako je ispalo. Nisam to iščekivala i bila frustrirana. Uživala sam u svom poslu. Jednostavno, naišla je tema koja me je zanimala i dobila sam mogućnost da sa malim budžetom ostvarim i rediteljsku ambiciju“, rekla je Bule.
Prema njenim rečima, u filmu „Moja noć“ kroz melanholičnu priču o devojci koja se drži na odstojanju prema svom okruženju želela je prikazati kako danas mladi Parižani usled nedostatka prespektive postavljaju sebi pitanja o smislu.
„Oduzeta im je jedna osobina koja karakteriše mladost, a to je bezbrižnost i žale što je nemaju“, rekla je Bule za likove u svom filmu. Glavna glumica Lu Lampro je dodala da igra Marion introvertnu, ranjivu devojku, koja nakon lične tragedije „nosi određenu muku u sebi“, do noći kada sreće nekoga ko će joj pomoći da se otvori prema drugima i dobije neku nadu.
Upitana da prokomentariše činjenicu da su na proteklim festivalima u Kanu, Veneciji i Berlinu glavne nagrade osvojile žene, Bule je rekla da je to sjajno i da se zalaže da žene pod istim uslovima snimaju filmove kao i muškarci.
Bule je međutim primetila da se „često od rediteljki trazi da budu muškarci“ i da neki filmovi ženskih autora imaju „muški pogled“, navevši film „Titan“ za koji je Žuli Dukorne dobila „Zlatnu palmu“ za režiju na prošlom Kanu.
„To je na neki način mačo ženski film koji daje muški pogled…Ne sudim filmu, ali mislim da je bilo drugih filmova koji su imali ženskiji pogled“, ocenila je Bule.
Francuska rediteljka se našalila da se nada da će dobiti „nagradu na FEST-u, iako to nije cilj sam po sebi“.
Foto: Mateja Stanisavljević/ATA Images
Rumunska rediteljka Alina Gligore je rekla da se pišući scenario za „Plavi mesec“ borila da prikaže priču kroz žensku perpspektivu, koja nema određen recept i već prati emocionalno putovanje glavne junakinje.
„Smatram da svaki film treba da čini preko 70 posto emocija“, rekla je Gligore.
Premda rođena u Bukureštu, Gligore je detinjstvo provela na selu, što joj je kasnije pomoglo da shvati da su veliki gradovi baon unutar koga se u kulturi i umetnosti ne priča o dešavanjima u ostatku zemlje.
Slušajući pričeo žena na selu, Gligore je shvatila da se njihov položaj pogoršao u Rumuniji, gde veliki broj napušta školovanje pre srednje škole, a samo u proteklih godinu dana je njih tridesetak izgubilo živote kao žrtve porodičnog nasilja.
Gligore je tokom rada na filmu razvijala svaki lik zasebno, ali i pokušavajući da za njih sa glumcima i direktorom fotografije izgradi „zajedničko pamćenje, koje se možda u filmu ne vidi“.
Rumunska glumica rodom iz Pančeva Joana Flora rekla je da glavnu ulogu u „Plavom mesecu“ nije dobila na kastingu već je pozvana pošto veruje u rediteljkin način rada u koji je uključena čitava ekipa.
Prema njenim rečima, Gligorin pristup se može nazvati grupnim radom u kome nema mnogo improvizacije, ali se u skaldu sa situacijom nalazi rešenje šta glumci trebaju da donesu.
Flora je upisala glumačku akademiju u Rumuniji gde je od 2001. godine glumila u dosta filmova, ali do sada nije igrala u Srbiji, iako bi to volela.
Glumica je rekla da je ipak u „u procesu“ snimanja jednog srpskog filma, iza koga stoji „sjajan režiser koji je odradio par kultnih filmova“, ali nije mogla da otkrije o kome se radi.
Foto: A.K./ATA Images
