Premijera opere “Don Kihot” Žila Masnea, u režiji Ivane Dragutinović Maričić, uz dirigenta Ðorđa Stankovića, biće održana 2. marta od 19.30h na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, najavljeno je danas na konferenciji za novinare u ovoj ustanovi.
Opera je dobrim delom zasnovana na antologijskom istoimenom romanu (1605) Miguela de Servantesa (1547-1616), a zapravo ima više sličnosti sa pričom „Vitez tužnog lika“ Žaka le Loreina, koja je takođe jedna od obrada Servantesovog romana.
Nikola Mijailović – direktor Opere Narodnog pozorišta, otkrio je da je ovaj projekat prolazio kroz tri direkcije opere, od Jasmine Trumbetaš Petrović, preko Dragoljuba Bajića do njegovog mandata.
Tako je aktuelni direktor Opere NP prihvatio na sebe ovaj značajan poduhvat kao veliku obavezu i odgovornost da se konačno realizuje.
On je objasnio da se sama premijera, prvobitno zakazana za 26. februar, morala odložiti za 2. mart, usled pandemije, jer je kasnio dekor kada su se kolege iz tehnike razbolele od virusa Kovid 19.
Ivana Dragutinović Maričić – rediteljka predstave, otkrila je da su kao ansambl veoma dugo radili na ovoj operi, i da su muzičke probe krenule sa početkom aktuelne sezone 2021/2022, na jesen.
„Pandemija nas je zaustavila i dosta ometala, tako da imamo izmene u originalnoj podeli solista. Ipak, nismo se dali da nas korona skroz udalji od opere, tako da smo uspeli da je privedemo kraju u nimalo jednostavnoj situaciji“, navela je rediteljka i posebno se zahvalila v.d. upravnika Narodnog pozorišta Svetislavu Gonciću, koji im je omogućio da nesmetano rade na tako velikom projektu.
Ona je pripremila koncept režije tako da je verzija priče pomerena u današnje vreme.
„Naš Don Kihot je jedan romantični gospodin koji se i dalje bori za pravednost, i daje nam putanju kako imati i sačuvati ljubav i lepotu“, istakla je rediteljka opere, Dragutinović Maričić.
Dirigent Ðorde Stanković smatra da je najnovija opera poetsko muzička lektira koja će doprineti susretu mlade generacije da se što više približi operi.
Stanković je podsetio javnost da je u Narodnom pozorištu Beograda pre 14 godina igrana poznata opera „Verter“ takođe Žila Masnea, a 19 sezona ranije i adaptirana verzija kao kamerna opera „Don Kihot“, gde je naslovnog junaka tumačio, na žalost pokojni Živan Saramandić (1939-2012).
Upravo u toj verziji 2003. ulogu fatalne dame Dulsineje igrala je Aleksandra Angelov, koja istu rolu tumači i sada, a predstavu posvećuje operskom pevaču Saramandiću i dirigentu te verzije, Angelu Šurevu (1932-2004).
Smatra se, prema predanju, da je kompozitor Žil Masne verovatno na neki način poistovetio sebe sa likom Don Kihota, jer je i sam bio zaljubljen u mladu devojku – Lusi Arbel, koja je igrala ulogu Dulsineje u prvoj postavi ove opere – u to vreme Masne je imao 67 godina.
U ulozi Don Kihota tada je nastupao jedan od najpoznatijih ruskih basova – Fjodor Šaljapin, koga je Masne i imao na umu dok je pisao ovu ulogu.
Libreto za operu napisao je Anri Kain, a delo, stvoreno 1909, premijerno je izvedeno 19. februara 1910. godine, u Operi Monte Karla.
Solistkinja Željka Zdjelar takođe igra Dulsineju i njoj se dopada što je kompozitor Masne imao tu važnu ličnu notu u stvaranju opere, spojio književno delo i muzički komad u kome se sudaraju svetovi te fatalne zavodnice i velikog sanjara, zanesenjaka, koji je mnogo zaljubljen u nju.
Saradnik za glumu i scenski pokret je Ivica Klemenc, naglasio je da je cilj ove opere da bude prijemčiva, pitka, komunijativna, rado gledana i da privuče i onu publiku koja inače ne prati operu.
Opera “Don Kihot” pripada žanru herojske komedije, ima 5 činova i obično traje oko dva sata.
Radnja je smeštena u Španiju, krajem 16. veka.
Likovi opere “Don Kihot” su sledeći: Dulsineja – lokalna lepotica (meco-sopran), Don Kihot – stari vitez (bas), Sančo Pansa – Don Kihotov saputnik i pomoćnik (bas-bariton), Tenebrun – vođa razbojnika (bariton), a ostali su Dulčinejini udvarači – Huan (tenor), Pedro (sopran), Garsijas (sopran), Rodrigez (bas).
Glavni lik je 50-togodišnji plemić, koji je toliko čitao knjige o vitezovima da je umislio da je i sam junak.
Kako bi svoje viteštvo i dokazao, on kreće u potragu za nesrećnicima koje treba spašavati.
Operski pevač Ivan Tomašev nastupiće u ulozi Dona Kihota, kojeg je ranije igrao uspešno u Pragu, sa 17 izvođenja.
„Iskreno se nadam da će uskoro ovde ponovo biti zlatno doba Beogradske opere, kao nekada, da će potencijal ove umetnosti biti maksimalno iskorišćen i da će se sa novom direkcijom vratiti na velika vrata“, naglasio je Tomašev, koji nastupa u naslovnoj ulozi, uz još dvojicu kolega – Miodrag D. Jovanović i Stefan Pavlović.
Žil Emil Frederik Masne (1842-1912) bio je francuski kompozitor ere Romantizma, najznačajniji po svojim operama “Don Kihot”, “Verter” ili “Manon”, a napisao ih je 30.
U svom bogatom opusu, produktivan muzičar je stvarao oratorijume, balete, orkestarska dela, klavirske komade, pesme.
Zanimljivo je da je operu istog naziva napisao i austrijski kompozitor Vilhelm Kincl, posvetio je Servantesu, a premijera je bila 9. oktobra 1897. godine, tačno 350 godina od rođenja poznatog španskog pisca.
Njegova opera ima 3 čina, a libreto je pisao on sam prema Servantesovom romanu.
Foto: Mateja Stanisavljević/ATA Images
