Ponos, dostojanstvo, ljubav, izdaja pa pokajanje, sve to zajedno čini najstariju ljubavnu priču sa ovih prostora. Vladimir i Kosara su priča koja se prepričava, koja inspiriše, seli se kroz epohe i javlja pod nekim drugim imenima i oblicima, već više od 10 vekova. Tako ansambl Opere Srpskog narodnog pozorišta obeležava 161. sezonu, nakon spektakularnog otvaranja pod vedrim nebom, sada pred novim izazovom – praizvedba Vladimira i Kosare. Ovo je ne samo prvo nego i jedinstveno izvođenje opere čiji je autor, kompozitor i pisac libreta Stevan Divjaković, Novosađanin koji je jedan deo karijere bio i upravnik Srpskog narodnog pozorišta.
„Zapravo svaki naš novi korak je izazov. Aidu smo pravili kao spektakl za četiri hiljade ljudi. Ali to su bile arije koje i neoperska publika poznaje. Sada je pred nama sasvim drugačiji izazov, oživeti muziku koju do sada niko nije čuo, podsetiti na priču koja je toliko stara da smo na nju zaboravili. I uz sve to odati počast novosadskom kompozitoru“, objašnjava upravnik Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Stankov.
Domaća operska dela su veliki kuriozitet, zahtevaju veliki angažman od kompozitora do svih mnogobrojnih operskih saradnika. Pored toga što je veliki napor, to je uvek veliki rizik i eksperiment. Ipak dodatni kuriozitet, kada je reč o ovom delu, donosi mladi reditelj, kom je ansambl Srpskog narodnog pozorišta itekako poznat, Aleksandar Nikolić.
„Opera „Vladimir i Kosara“ je zamišljena kao velika istorijska freska, ali je istovremeno i san. U snolikim scenama upotrebljavamo velike lutke, a svaki od likova ima svoj parnjak u nekoj zveri – Kosara je srebrna srna, Vladimir srebrni jelen, car Samuilo veliki medved, a Vladislav crni vuk“ ističe Nikolić i dodaje da ovo delo vodi što dalje od realizma. „U operi reč nije dominantna, samo je informacija. Muzika je podtekst, ona slika emociju i značenje te reči. Svetlo i vizuelno takođe mogu da budu dodatni jezik. Želim da odvedem operu iz realizma, da je vodim putem koji je često riskantan“, rekao je Nikolić.
„Obožavamo raskošno italijansko opersko nasleđe koje imamo na reperotaru, greju nas tamniji zvuci ruske opere koju izvodimo, ali nešto je posebno ipak u tradiciji. Najstariji srpski teatar i sada sasvim evidentno najozbiljnija operska kuća u regionu imaju kao obavezu da neguju i domaća dela, da prostora dajemo tradicionalnim pričama i da našoj publici stalno pokazujemo da smo dorasli novim izazovima“, zaključuje Stankov.
Priča o Vladimiru i Kosari jedno je od najstariji predanja i ljubavnih priča na Balkanu. To je tragična ljubavna priča iz vremena pre Romea i Julije, Tristana i Izolde, vremena pre Nemanjića. Svedočanstvo o ovoj velikoj ljubavi i njenom tragičnom kraju, osim u brojnim umetničkim delima koja su govorila o njoj, i danas, kako i u prohujalim vekovima, čuva se u Veljim Nikolićima, nadomak Bara. Krst od tisovine, okovan u srebro, sa pozlaćenim listovima, sa kojim je voljom Vladislava ubijen Vladimir, prenosi se s kolena na koleno u barskoj porodici Andrović. Samo dva člana ove porodice u jednom vremenu znaju gde se on čuva.
Predstavu režira Aleksandar Nikolić, koreografiju je uradio Aleksandar Ilić, a delom Stevana Divjakovića dirigovaće gost iz Bugarske Dian Čobanov. Karte su u prodaji, na blagajni Srpskog narodnog pozorišta.
