Premijera predstave „Čudo u Šarganu“ prema čuvenom komadu Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića, biće izvedena u subotu, 2. aprila na velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), najavljeno je danas na konferenciji za medije u tom teatru.
Veliki ansambl glumaca igra u novom čitanju antologijske drame: Anita Mančić, Nenad Jezdić, Boris Isaković, Nebojša Dugalić, Tamara Dragičević, Ljubomir Bandović, Jovana Belović, Sanja Marković, Marko Janketić, Miodrag Dragičević, Miloš Samolov, Aleksej Bjelogrlić i Slobodan Tešić.
„Na veoma poseban način mi je važna ova predstava. Ovde ćete videti pravo čudo o našoj poeziji, ili našoj nemoći, veri i neveri, pravdama i nepravdama, težnjama, kalu, o letu u mestu, o nama najboljima i o nama najgorima“, predstavio je ukratko reditelj novu predstavu.
Istakao je da mu je bila divna saradnja u JDP-u i ovog puta sa „tako savršenom ekipom“ glumaca i ostalih saradnika na svim nivoima i poželeo dobrodošlicu svima na premijeru.
Pisac Ljubomir Simović je i dalje aktuelan u ovom teatru sa svojom dramom „Putujuće pozorište Šopalović“ takođe u režiji Jagoša Markovića, čija je premijera bila pred izbijanje pandemije korona virusa u februaru 2020. godine.
Slična je i glumačka ekipa, jer i tamo igraju Nenad Jezdić, Ljubomir Bandović, Anita Mančić, Jovana Belović, Sanja Marković, Miloš Samolov, Marko Janketić, a poslednju pozorišnu ulogu je tu ostvario pokojni Milan Gutović, koga je sada zamenio – Dragan Bjelogrlić.
Takođe, drama “Hasanaginica” od Simovića, u režiji opet Jagoša Markovića, 20 godina se igra na maloj sceni “Raša Plaović” u Narodnom pozorištu Beograda.
„Zahvalan sam što sam u životu, karijeri imao prilike da radim sva tri značajna komada od Simovića, kao pravu trilogiju. Dva u JDP-u, jedan u Narodnom pozorištu, imao sam sreće. Inače ništa ne aktuelizujem, jer je to za mene banalnost. Toga se godinama užasavam i ograđujem se. Nije potrebno približavati drame iz tog vremena sadašnjem, jer je naša realnost ovde, sada u Srbiji prilično odvratna”, naglasio je oštro Jagoš Marković.
Kultni komad Ljubomira Simovića, koji je prvi put postavljen na scenu 1974. godine u režiji Mire Trailović, obrađuje teme surovosti i patnje, kao i duboko usađena uverenja da je stradanje neminovno.
Grupu moralno posrnulih likova koji su okupljeni u kafani „Šargan“, a izgubljeni na periferiji grada i sveta, autor Simović upliće u gustu mrežu razapetu između prošlosti i budućnosti, kroz dramaturški mozaičnu strukturu i presek tih anti-junaka, gde zapravo nema glavnog lika, već je to drama grupe.
Nagrađivana glumica Anita Mančić igra ulogu Ikonije koju je već imala prilike da tumači u verziji ove drame reditelja Dejana Mijača u Ateljeu 212 pre dve decenije.
„Sigurna sam da sam tekst danas dobija više nego ikada zaista pravi smisao. Ovde je pre svega čudotvorac sam po sebi naš pisac komada Ljubomir Simović, što smo znali i ranije. Ali ovde se u predstavi dešava još jedno čudo, a to je sudar čudesnih doajena i mlađih glumaca na čelu sa Jagošem Markovićem. Od 2. aprila nadalje imaćete eksploziju čudesa na sceni. Mislim da će se naša predstava igrati veoma dugo uprkos svemu i za divno čudo“, u poetskom stilu je istakla Anita Mančić.
Onda je uporedila svoju ulogu nekada i sada, u rasponu od 20 godina.
„Moja Ikonija je sada potpuno drugačija, jer i jesu u pitanju sasvim dve različite predstave. Imala sam sreću da radim sa dva reditelja Dejanom Mijaćem i Jagošem Markovićem koji predstavljaju istoriju našeg pozorišta. Dakle, pisac je isti, komad je isti, ali su ovo dve različite predstave“, zaključila je Mančić.
Glumica Tamara Dragičević nastupiće u ulozi Gospave i kako je naglasila, mnogo toga je za nju ovde prvi put: premijerno igra u JDP-u, ranije nije nikada sarađivala sa ovim rediteljem, po prvi put igra u drami Ljubomira Simovića.
„Proces rada na predstavi mi je bio za pamćenje i ovo je bilo jedno divno iskustvo. Prvi put sam imala prilike da radim takav proces, jer svako ko je sarađivao sa Jagošem, dobro zna da je sa njim sve onako kako obično nije. To je jedan sasvim drugačiji proces koji je meni jako prijao. Moja uloga Gospave je nešto kompletno drugačije od svega što sam do sada igrala i to mi je posebno drago”, izjavila je Dragičević, protekle 2021. godine uspešna sa najgledanijim domaćim filmom „Toma“ Dragana Bjelogrlića.
Nekada uglavnom pozorišni, a poslednjih godina sve traženiji glumac u mnogim TV serijama – Nebojša Dugalić, upravo na tu temu je rekao da mu je drago da se trenutno „smilovalo vreme“ i sklopile okolnosti da može da bude deo ove ekipe sa kojom je uživao radeći.
Dugalić je primetio je da su neki tekstovi u istoriji domaće dramske i svetske književnosti pravi komadi „međaši“, koji su potpuno jedinstveni i nimalo slični sa drugima, što po njemu jeste „Čudo u Šarganu“.
„Činilo mi se da sam oaj tekst znao napamet svih ovih godina, jer je jednostavno čaroban, otkad sam ga pročitao i mnogo puta sam mu se vraćao. Veoma je uzbudljivo i zanimljivo da mislite da ste sve spoznali o nekoj drami, a onda u vremenu u kome postojite, to vreme sa svojim okolnostima ponovo otvara neka nova značenja i reartikuliše ono što ste mislili da znate šta znači“, podvukao je Dugalić, smatrajući da je čudesno otkriće kada se takav prostor rada osvaja sa ekipom razigranih i darovitih ljudi i dodao da “jedva čeka premijeru da se zgodi”.
Boris Isaković je podsetio da već dugo nije radio u pozorištu neku novu ulogu, upravo iz istih razloga kao i Dugalić, dosta snima fimove i TV serije.
Ipak, veoma ga je obradovao poziv reditelja Markovića, jer je postao „zabrinut za naše pozorište, šta se danas sa njim događa“, tako da ovakvu priliku nije želeo da propusti.
Isaković je igrao uglavnom u više verzija drame o“Šopalovićima“ od Simovića, i drago mu je da se sa novom ulogom skitnice u ovoj drami i on upiše u plejadu glumaca koji igraju ovako značajan tekst.
Već deceniju jedan od najzaposlenijih glumaca na svim frontovima Ljubomir Bandović poetski je rekao da „čovek jeste čovek samo na osnovu svoga stradanja“, što mu je bolje da izgovori tu misao, nego “Biti ili ne biti”, kako je dodao.
Istakao je pojam šarganske osmice, odnosno da broj osam u matematici može značiti i – beskonačnost, kada se okrene da leži, što povezuje sa konstantnim traženjem čuda na ovim prostorima.
“Postoji ideja da je to čudo van nas i da to treba neko da nam donese, predstavi ili pokloni, ne znaju šta treba sa tim da se radi. Ljubomir Simović sa svakim svojim tekstom sve nas vraća na pitanje – ko smo i šta smo na najbolji mogući način”, analizirao je dramu Bandović i istakao da mu je bilo prijatno u procesu i da “ne pamti da je ikada na nekom projektu bio na toliko velikom broju proba”.
Sanja Marković je navela da je njen lik Smilje jedan od najlepših u srpskoj književnosti i da je veoma srećna i zahvalna što je ponovo u novom čudu sa piscem Simovićem i rediteljem Markovićem, jer je igrala u navedenoj predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“ na istoj pozornici.
„Strašno sam uzbuđena i jedva čekam da nam se desi premijera i da imamo susret sa publikom“, rekla je kratko Marković.
Glumac Marko Janketić smatra da je Ljubomir Simović naš apsolutno najveći živi dramski pisac i da su samim tim njegovi komadi među najboljima u čitavoj istoriji dramske književnosti.
Janketić je zahvalan što je za samo dve godine imao priliku, na poziv reditelja da igra u dva velika komada od Simovića, misleći na „Šopaloviće“ od pre pandemije.
Scenografiju predstave potpisuje reditelj Jagoš Marković, dok su u autorskom timu još – kostimograf Lana Cvijanović, a za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović.
Nakon premijere 2. aprila, „Čudo u Šarganu“ je na repertoaru JDP-a još 3, 14. i 27. aprila.
Foto: Mateja Stanisavljević/ATA Images
