Književno veče „Blank u Beogradu”, posvećeno autobiografskom romanu „Blank” poznatog sarajevskog glumca Feđe Štukana večeras je održano u Domu omladine Beograda, gde je umetnik istakao da je svoje književno delo napisao za svoju ćerku.
Sala “Amerikana” je bila neočekivano prepuna zahvaljujući ovoj književnoj promociji.
Roman “Blank” zajedničko je izdanje kuće “Čigoja štampa” i samog autora, svestranog umetnika i čoveka, glumca, pisca, pilota, ekstremnog sportistu.
Štukan je bio veoma uzbuđen što će predstavljanje srpskog izdanja njegovog književnog prvenca biti upravo u Beogradu.
Povodom promocije, Štukan je izjavio da ne zna šta će sve roman napraviti i gde će sve imati prezentaciju, ali da sumnja da će ijedna biti važnija od te u Beogradu, u, kako je rekao, glavnom gradu domovine svih naroda i narodnosti i njenih građana, jer “ovde je sve počelo i jedino tu može da se završi”.
“Beograd je oduvek bio sve, glavni grad stare Jugoslavije, centar SFRJ, odavde je sve krenulo, tu su se na žalost i stvarala neprijateljstva u bivšem ratu. Naterali su nas da se mrzimo, a to nismo hteli. Nikad ne bi došlo do svega toga da smo se pitali mi umetnici. Mi smo se uvek lepo slagali, glumci, reditelji, dramski umetnici”, kazao je Štukan.
U romanu “Blank” se nemilosrdno opisuje kako je biti u ratu za domovinu, biti „navučen” ili beznadežan, pripoveda kako je izgubiti ljubav svog života, svojih prijatelja i živeti u zemlji u kojoj političari daju sve od sebe da spreče dugo očekivani mir.
Autobiografski roman govori o junaku koji posmatra svet pod nišanom snajpera dok je u ratu, pruža čitaocu svoja iskustva u psihijatrijskoj bolnici, a dodiruje temu zavisnosti, ljubavi i slobode.
Moderator Milena Ðorđijević je definisala Štukana onako kako je i on sebe odredio – na prvom mestu otac, onda pilot, večiti padobranac.
Sa druge strane, sebe opisuje u autobiografiji kao – “niko”, i Milena je pitala da li junak to zaista i postaje – niko?
“Upravo tako, to i jesam postao. Ja nemam karakter, prilagodljiv sam, mogu biti bilo šta, bez nekog lažnog morala. Hoću da budem baš niko ili jedno baš ništa, odnosno slobodan”, dobio je aplauz nakon ovih reči iz publike u kojoj je bio veći broj kolega iz sveta filma i serija.
Trudio se Štukan da objasni i sam naziv romana “Blank” koji ima u prvom naletu više značenja, kad je neko čist od pameti, misli, ili opijata, kada nastaje praznina.
“Blank može biti sve navedeno, ali je zapravo u ovom kontekstu malo drugačije. Naš mozak radi na osnovu algoritma. On dakle prepoznaje neke ustaljene šeme, prihvata poznato. Ali, ako pred njim nema događaja sličnog nekom prethodnom, onda nastane – blank. Mozak se tada zacrni, jer nema sa čime da uporedi to novo iskustvo. Sve što je novo, za mozak je nepoznanica, i on ne zna šta sa tim da uradi i ugasi se”, objasnio je Štukan, stalni glumac Kamernog teatra u Sarajevu, predavač teorijskih predmeta u pilotskoj školi i strastveni ljubitelj motora.
Roman „Blank” je obavezna literatura na “Goldsmiths” univerzitetu u Londonu i Mostarskom univerzitetu, a kandidat je za srednjoškolsku lektiru u Crnog Gori, do sada je preveden na engleski, francuski i italijanski jezik.
Štukan je otkrio da je roman pisao punih devet godina, tako da nije doživeo očekivanu katarzu i oslobađanje, čini mu se da se u njegovom biću i duhu nije desilo ništa posebno, jednostavno je živeo sa samim sobom i prenosio na papir svoje misli i život.
“Nisam hteo da objavim knjigu, pisao sam je za sebe i svoju ćerku. Želeo sam da ona zna ko joj je bio tata, ako se meni nešto desi, u slučaju prerane smrti, jer se bavim tim sportovima, nikad se ne zna”, istakao je glumac iz Bosne i Hercegovine, a poslednje poglavlje knjige je posvećeno upravo ćerki Aji.
Taj veoma emotivan i nežan segment pročitao je nadahnuto glumac Branislav Trifunović, kao i jedan veoma surovi odeljak o samoubistvu neke žene dok je ležao na psihijatriji.
Glumica Anđela Jovanović čitala je takođe jedno poglavlje iz romana, a oboje glumaca su igrali sa Štukanom u filmu i kasnije TV seriji “Nečista krv”.
Neizbežna je tema i nacionalnosti koja se provlačila ove noći.
“Ne mogu se svrsati u nacionalne pripadnosti, i dalje sam pri tvoj tvrdnji. Nisam Bošnjak, ni Srbin, Slovenac, sve je to meni isto. Ja sam nastao u eksploziji zvezde. Na neki način sam marsovac i svemirac”, poseban aplauz je Feđa dobio na ovo poređenje.
Rekli su o njemu da piše direktno, sažeto i jasno, bez ustezanja i previše reči, to je stvaran, surov, bolan i tragikomičan roman, i ove večeri su ga doveli u vezu sa delima “Kuga” Albera Kamija, “Lovac u žitu” Džona Selindžera ili “Trejnspoting” Irvina Velša.
“Za mene ne postoje granice, one su samo u našim glavama. Hajde da sklonimo te granice”, poručio je glumac.
Doticao se Štukan i teme religije, te je priznao da je ateista, ne agnostik, jer stvarno ne veruje da Bog postoji. “Ali, to ne znači da on ne postoji, već samo to da ja mislim da ne postoji. To je samo moje lično mišljenje, i ono je jedino sigurno u toj mojoj tvrdnji”, pričao je pisac.
Roman Feđe Štukana je priča o borbi protiv smrti, strahu, politici i veri, mržnji i ljubavi, od snajperiste u specijalnim jedinicama u ratu, beskućnika i heroinskog zavisnika u miru, sve do reflektora holivudske produkcije, gde je snimao naslove “Dete 44”, “U zemlji krvi i meda”, “Savršen dan” i druge.
Osim autora, njegov roman su ove noći analizirali književnik i novinar Mića Vujičić kao i književna kritičarka Marija Nenezić koji su se trudili da definišu delo kao autobiografiju, roman ili autobiografski roman, donekle i kao memoare.
Foto: Milan Maričić/ATA Images
