U sredu, 20. aprila u Dvorani Kulturnog centra Beograda održana je promocija knjige „Žan-Lik Godar permanentni revolucionar“ nemačkog autora Berta Rebhandla, u izdanju Filmskog centra Srbije i izdavačke kuće Ultimatum.
O knjizi su na promociji govorili Saša Radojević, dramaturg, publicista, fiilmski reditelj i scenarista i Nikola Cvetković, izdavač i urednik u izdavačkoj kući Ultimatum.
Saša Radojević je o velikanu filmske umetnosti rekao: „Godar je neko ko zaista ima dar, što možemo da shvatimo iz njegovog konzumiranja knjiga i filmova, da sakuplja fragmente i ugrađuje ih u svoju poetiku. Zato su njegove reference toliko široke i oprečne, da on može u svoja dela da integriše i ono što je trenutak vezan za popularnu kulturu, i ono što je klasika u umetnosti sveta. On vrlo lako može da uzima i jedno i drugo“.
Nikola Cvetković, izdavač knjige, o Rebhandlovom delu je rekao: „Ova knjiga je zato specifična što autor pravi biografiju kroz Godarove filmove. On prati njegov razvoj od samog početka“. O samom Godaru u ranoj fazi stvaralaštva, Cvetković je konstatovao: „Vrlo je smeo čovek. Počinje da piše kritike. Ta hrabrost i ta arogancija da piše o Hičkokovom filmu i takvim imenima, za mene je fascinantna. Izgleda da se nešto desilo, pa je on umislio da je nešto posebno. Ali činjenica je da je doneo neke stvari, kao što su odjavne i najavne špice, koje su stvarno sulude“.
Upravo vezujući se za filmove, autor trasira najbitnije segmente Godarove karijere, obogaćujući ih malo znanim kontekstima u kojima su ti filmovi nastajali.
O ljudima, stvarnim ili izmišljenim, znamo samo delić onoga što oni u stvari jesu. Ovo, naravno, važi još više za umetnika kao što je Žan-Lik Godar, koji se u svom dugom životu sve više identifikovao sa svojim delom – lični doživljaji postaju sve nevažniji, dok se on, s preko sto naslova u svojoj filmografiji, pojavljuje kao neka vrsta svesvetskog duha kina.
Žan-Lik Godar je figura na granici između biografije i dela, između istorije i pisanja istorije, između subjektivnosti i politike, između moderne umetnosti i digitalnog doba, ključna figura filma kao ključ za pitanja i teme 20. i 21. veka.
Foto: Monika Husar
