Svakog petka uveče, od 6. maja u 21.00, Viasat History kroz seriju Rimske velike građevine putuje u drevni Rim, u vreme njegovog najpoznatijeg cara, Julija Cezara, kako bi prikazao revolucionarne izume koji ne samo da su obezbedili širenje Carstva, već i uticali na arhitekturu do današnjih dana. Ratovi su bili neizbežni tokom osvajanja: Cezar je bio svestan toga, i spremao se da napadne Galiju, ali to je gotovo potpuno uništilo njegovu vojsku. Ovaj vojni pohod je tema dokumentarca Cezarov rat do sudnjeg dana, a u ovom članku smo prikupili neke zanimljive činjenice o Cezaru koje možda niste znali.
1. Jednom su ga oteli pirati
75. godine pre nove ere, Cezar, koji je tada bio u dvadesetim, otplovio na ostrvo Rodos da bi postao Apolonijev učenik, ali na putu do tamo njegov brod su oteli pirati u blizini jugozapadne obale Male Azije. Kada je budući car saznao za nisku otkupninu koju su pirati tražili za njegovo oslobađanje, shvatio je to kao uvredu i zahtevao da njegovi otmičari traže veću cenu. Pirati su to i uradili, ali nakon što je Cezar oslobođen, poveo je nekoliko brodova u poteru, zarobio ih i pogubio.
2. Smatra se ocem prestupne godine
Pre Cezara, Rimljani su koristili kalendar prilagođen lunarnom ciklusu, u kome se godina sastojala od 355 dana. Da bi se sprečilo pomeranje godišnjih doba, uvek je trebalo dodati nekoliko dana, ali zvaničnici su to često zaboravljali ili bi jednostavno prešli preko toga da bi mogli duže da ostanu na funkcijama ili steknu druge pogodnosti. Nakon konsultacija sa astrologom Sosigenom, Cezar je uveo julijanski kalendar 45. godine pre nove ere, u kome se godina sastojala od 365 dana, ali pošto je solarna godina zapravo bila duga 365 dana i jednu četvrtinu, Cezar je odlučio da doda prestupni dan svakoj četvrtoj godini, što je iznosilo 366 dana, i tako ispravio manjak svake četiri godine.
3. Izmislio je borbu koja je bila grandioznija od gladijatorske
Po povratku sa svog četvrtog trijumfalnog pohoda, Cezar je želeo da proslavi sa stilom, ali ne sa običnom gladijatorskom igrom. Ovaj imperator je dobio ideju o brodskoj bitki, koju je nazvao naumahija. 46. godine, nedaleko od reke Tibar, car je naredio da se iskopa jezero, dugo 530 metara i široko 350 metara, gde pustio dve kompletne flote od 2 hiljade ratnika i 4 hiljade veslača na brodovima. Svi su bili osuđeni ratni zarobljenici koji su onda vodili krvavu bitku jedni protiv drugih.
4. Ne, Brut nije bio njegov sin, ali je navodno imao dete sa Kleopatrom
Legenda kaže da je Kleopatra tajno ušla u Cezarovu sobu tako što su je uneli umotanu u tepih kada je car otišao u Egipat da okonča svađu sa njenim bratom. Uprkos velikoj razlici u godinama, Kleopatra i Cezar su razvili uzajamnu privlačnost, a 47. p. n. e. Kleopatra je rodila sina. Iako nije dokazano da je dečak zaista bio Cezarovo dete, ipak se zvao Cezarion, ili ‘mali Cezar’. Nije dugo poživeo, jer ga je majka postavila za svog jedinog naslednika, a ubrzo nakon Kleopatrine smrti, njeni rivali su ga ubili. Imao je 17 godina.
5. Više od 60 osoba je bilo uključeno u njegov atentat
Sve više ljudi se plašilo da će se Cezar krunisati za kralja, što bi značilo kraj Senata, pa su se urotili protiv njega. Veliki broj ljudi je bio uključen u napad – uglavnom kako bi se osigurali da ne postoji jedna osoba koja se može smatrati odgovornom. Pokušaj atentata nije izveden u tajnosti, već na sastanku Senata: grupa koja sebe naziva Liberatores (lat. Oslobodioci) izbola je cara ukupno 23 puta, od kojih je samo jedan ubod bio smrtonosan. Prema zapisima i Šekspirovoj drami, to je bio trenutak kada je izgovoren vapaj „Zar i ti, sine Brute?”, Cezarove poslednje reči, mada Brut nije bio carev sin, već njegova osoba od poverenja i jedan od njegovih naslednika. Jedna pretpostavka kaže da je Cezar namerno dozvolio da ga ubiju jer mu se zdravlje pogoršavalo i želeo je da izbegne poniženje ako bi delovao slabo.
Julije Cezar je nesumnjivo jedna od najpoznatijih ličnosti u istoriji – čemu je i sam doprineo, jer je bio prvi koje je stavljao sopstveno lice na novac – i mada mnogi smatraju da je bio tiranin, mnogo je doprineo prosperitetu Rimskog carstva: njegovi pohodi i dostignuća prepričavaju se u maju u emisijama Cezarov rat do sudnjeg dana i Rimske velike građevine – samo na kanalu Viasat History.
