Tri nove izložbe u Kulturnom centru Beograda
Izložba „Videti glas, Alia Zaparova i Ivana Pegan Baće“ predstavlja dijalog Alie Zaparove i Ivane Pegan Baće, savremenih umetnica koje proširuju delovanje fotografije, uprežući je u jezik eksperimentalne poezije, pisanih fragmenata, dijaloga i govora. Alia Zaparova bavi se arhiviranjem fragmenata svakodnevice, koje artikuliše kroz male edicije ručno pravljenih knjiga sačinjenih od fotografija i teksta, često iznenađujućih formata i konstrukcija. Ivana Pegan Baće u svom radu kroz umetničke knjige, poetske objekte te audio i video radove ispituje načine na koje se subjekt konstituiše, usredsređujući se na emocionalni, mentalni i glasovni potencijal prekoračivanja društvenih konvencija i ustaljenih granica. Unutrašnji dijalozi postaju putopisi koje je potrebno arhivirati, uvek ostajući na rubu jezika, na rubu forme. Inventar objekata, fotografija, zapisa i zvukova u galeriji jeste pokušaj da se ostane na rubu izložbe, tačnije, da se izložba omekša i pretvori u senzibilitet ili privid, da se zamisli ona “druga polovica dana” koju nemamo.
Više o izložbi pročitajte ovde.
Otvaranje: četvrtak, 26. maj u 19 sati
Galerija Artget, Trg republike 5/I
Videti glas, Alia Zaparova i Ivana Pegan Baće
Umetnička direktorka Mia Ćuk
26.5 – 7.7.2022
Tokom trajanje 17. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture u Likovnoj galeriji KCB-a biće održane dve izložbe.
17. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture / BINA 2022
ARHITEKTONSKI KONKURSI 2021-2022
Likovna galerija KCB, Knez Mihailova 6
26.5 – 11.6.2022.
Tokom protekle godine, Udruženje arhitekata Srbije i Društvo arhitekata Beograda sprovelo je 7 javnih otvorenih arhitektonskih konkursa za idejna rešenja objekata od javnog značaja, na centralnim lokacijama u Beogradu. Odziv struke je u celini bio impozantan, imajući u vidu da je na 7 konkursa stiglo ukupno više od 140 konkursnih rešenja, iz zemlje i iz inostranstva.
Teme pokrivaju širok spektar lokacija i arhitektonskih tipologija, tako da, prikazane jedna uz drugu, iniciraju suočavanja raznolikih stavova o životnom i javnom prostoru grada. Planiraju se proširenja značajnih institucija kulture – Narodne biblioteke Srbije i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu – jedna lokacija je u vibrantnom centru grada, a druga u zelenom prostranstvu Parka prijateljstva. Ujedno su projektovana dva fakulteta – Fakultet primenjene umetnosti u istorijskom jezgru grada na padini Kosančićevog venca, i Fakultet muzičke umetnosti u nekadašnjoj industrijskoj zoni uz Dunav. Uz to, planira se oživljavanje i prenamena sto godina starog spomenika industrijskog nasleđa, Ložionice parnih lokomotiva Beogradske železnice. Odabrani su i projekti za dizajn prvih 16 stanica metroa Linije jedan Beogradskog metroa, a zvanično je sproveden i jedan od retkih javnih konkursa za potrebe privatnog investitora, za stambeno-poslovni kompleks u samom centru grada, na lokaciji uz Trg Slavija.
Prezentacijom najnovijih ideja arhitektonskog stvaralaštva, BINA ima za cilj da podrži kvalitetnu savremenu arhitektonsku praksu i instituciju javnog konkursa, i da ih približi široj javnosti i privatnom investitoru, ujedno inicirajući pitanja o problemima i mogućim unapređenjima konkursnih i postkonkursnih procedura, kao i o mogućnostima implementacije nagrađenih rešenja. Javni konkurs je predstavljen kao jedan od najdemokratičnijih procesa za dolazak do visoko kvalitetne arhitekture, za unapređenje javnih gradskih i individualnih životnih prostora, i kao jedinstvena platforma za redefinisanje tipologija i za razvoj novih eksperimentalnih prostornih modela u arhitektonskom stvaralaštvu
(Anđela Karabašević Sudžum, iz teksta u katalogu)
Nagrada Evropske unije za savremenu arhitekturu „Mis van der Roe“ 2022
16.6 – 7.7.2022.
Nagrada Evropske unije za savremenu arhitekturu „Mis van der Roe (Mies van der Rohe) dodeljuje se svake druge godine, kako bi se odalo priznanje i nagradila kvalitetna arhitektonska produkcija u Evropi. Na taj način, ova nagrada skreće pažnju na veliki doprinos evropskih stručnjaka razvoju novih ideja i tehnologija. Istovremeno, pojedincima i javnim institucijama se pruža prilika da dođu do jasnijeg razumevanja kulturološke uloge arhitekture u izgradnji naših gradova. Pored toga, ova nagrada ima za cilj da neguje arhitekturu na dva značajna načina: podsticanjem povećanog kretanja profesional nih arhitekata u celoj Evropskoj uniji, kao odgovor na transnacionalne narudžbine i podržavanjem mladih arhitekata koji započinju svoju karijeru. Kandidate za ovu nagradu predlaže velika grupa nezavisnih stručnjaka iz cele Evrope, kao i udruženja arhitekata. Svake dve godine, žiri bira dva pobednika: jednog koji dobija Nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu, kao priznanje konceptualnog, tehničkog i konstruktivnog kvaliteta, i drugog koji dobija Nagradu za mladog arhitektu.
Dobitnici nagrade za 2022. godinu su Grafton Architects za objekat „Town House“ Univeziteta Kingston u Londonu i iz redova mladih arhitekata studio Lacol, za projekat „La Borda“ kooperativnog stanovanja u Barseloni.
Nagrade su dodeljene 12. maja, na svečanosti u Paviljonu Mis van der Roe u Barseloni, a Beograd će biti jedna od prvih destinacija na kojoj će publika moći da vidi radove svih finalista.
Na izložbi će takođe biti prikazan pregled radova srpskih učesnika, njih 44, koji su uzeli učešće u ovom značajnom takmičenju u kome naša zemlja učestvuje od 2009. godine.
U Galeriji Podroom, Trg republike 5/-1 na očekuje izložba OVO (NI)JE UŽIČKA REPUBLIKA! koja će biti otvorena od 26.maja do 7. jula 2022.
Aleksandar DIMITRIJEVIĆ
Miloš GAVRILOVIĆ
Dejan KLEMENT
Era MILIVOJEVIĆ (iz kolekcije Galerije New Moment)
Tanja OSTOJIĆ (iz Kolekcije „Oktobarski salon“)
Nikola RADOSAVLjEVIĆ
Ljiljana ŠUNjEVARIĆ
Miloš VUČIĆEVIĆ
*U kontekst stavili, radove/umetnike birali: Aleksandar Dimitrijević, Zorana Đaković Minniti, Katarina Kostandinović
O tome koliko je umetničko delovanje umetnica i umetnika koji su rođeni u Užicu relevantno za savremenu vizuelnu scenu regiona ali i Evrope (s obzirom da neki već žive i rade van Srbije), govori kako njihov kontinuirani, veoma često samoorganizovani rad oko galerije Reflektor i Udruženja vizuelnih umetnika, tako i nagrada „Jelena Šantić“, koju su pre nekoliko godina dobili za hrabrost i iskorak ka stvaranju nove lokalne umetničke zajednice. U ovu zajednicu na izložbi dodali smo radove Tanje Ostojić i Ere Milivojevića, koji su svojim ličnim delovanjima pružali i pružaju primere permanentnih iskoraka i istrajnosti u procesu promišljanja uloge umetnika u društvu.
Više o izložbi pročitajte ovde.
