Prava je retkost da o elektronskim muzičarima i DJ-evima govorimo kao o kantautorima, ali Stefan Link (Steffen Linck) iliti Monolink je jedan pre svega nesvakidašnji lik.
Sakriven ispod velikog šešira od kojeg se ne odvaja, nalazi se jedan od najpromišljenijih elektronskih stvaralaca današnjice. Mnogi će vam muzičari danas pričati o svojim uticajima, o danima i noćima u klubovima, žurkama, ili pak o skoro pa naučnom ispitivanju ritma i melodije u velikim školama. Monolink najviše voli da kaže kako su na njega najviše uticali singer songwriteri poput Dilana ili Koena.
Neko će reći da postoji ogromna razlika između onoga što slušamo kod kuće, dok pokušavamo da se opustimo ili pokrijemo šumove svakodnevnog života, i onoga što slušamo u klubu, željni plesa i žurke. Međutim, taj neko nije slušao muziku koju stvara Monolink, jer on upravo stvara u tom prostoru između kuće i kluba, uspevši da pokrije i jednu i drugu sferu.
On je multiinstrumentalista koji na pravi način spaja energiju mračnih berlinskih klubova sa emotivnim vokalom, zvukom gitare koji je podjednako dobar u brzim vožnjama kao i u ambijentalnim meditativnim pasažima. Akordi gitare se utapaju u sintetičke zvukove, hipnotičke bas vibracije sreću refrene i melodije, a ljudi u masi se stapaju u jedno na njegovim nastupima.
„Amniotic„, njegov album iz 2018. godine, pozicionirao ga je kao mladu nadu melodičnog tehna koji je tu da ostane. Rođenje, dom i toplina samo su neki od pojmova koji nam prolaze kroz glavu dok slušamo taj album, međutim, prethodne teške godine donele su novi izazov za Stefana, a to je – kako naći tračak nade i optimizam u surovim vremenima. Odgovor smo dobili u prošlogodišnjem drugom albumu „Under Darkening Skies„. Na ovom izdanju, Monolik se trudi da gleda na svet oko sebe i svojim matricama i ritmovima, nudi razrešenje svih problema i konflikta.
Nove pesme su nastale prvo kao intimne ispovesti. Samo on i gitara ili klavir. Dugo je razmišljao da samo i ostanu tako ogoljene. Međutim, ono klabersko u njemu mu nije dalo mira, pa smo tako od intimnih ispovesti došli do pesama uz koje mogu na stotine ljudi da plešu i da se povežu. Lične pogled na svet, što unutrašnji, što spoljašnji je danas nešto što nam sve više treba i što možemo da razumemo jer svi smo prolazili kroz isto u prethodnim godinama. Monolink to zna i to nam isporučuje.
U tome što radi retko ko je danas bolji od njega, i zato je njegov dolazak na mts Dance Arenu nešto što nikako ne sme da se propusti.
U jednom od nedavnih intervjua pričao je kako obožava da svira na festivalima, jer tu može da dopre i do ljudi koji nisu nužno došli da slušaju njega. Jedinstvena prilika da gledamo umetnika u zenitu popularnosti i volje za sviranjem i stvaranjem muzike se dešava u našem dvorištu, na mts Dance Areni EXIT festivala, 10. jula. Prepustite se energiji čoveka iz čijih bitova izlazi čista emocija i duša.
Tekst: Miloš Dašić
