Beogradski internacionalni teatarski festival BITEF biće održan od 23. septembra do 1. oktobra pod sloganom „Mi, junaci rada svog“, sa devet predstava iz Srbije, Nemačke, Slovenije, Velike Britanije, Belgije, Francuske i Meksika, najavili su danas organizatori.
Umetnički direktor i selektor Ivan Medenica rekao je na konferenciji za novinare u Skupštini grada Beograda da je njemu i dramaturgu festivala Filipu Vujoševiću osnovna ideja, kad su počeli da rade pre godinu dana na pripremi BITEF-a, bila kakve će biti, uz zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice dvogodišnje pandemije korone.
„Kada je počeo rat u Ukrajni sve i da smo hteli da menjamo fokus bilo bi nemoguće, a s druge strane, shvatili smo da i rat pored stradanja, ubistava, ranjavanja i izbeglištva proizvodi te iste posledice – ljudi gube posao, teško žive, socijalni problemi su oni koji će nas u budućnosti sustići“, ocenio je Medenica.
Prema njegovim rečima, tako je došlo do slogana „Mi, junaci rada svog“ koji je „poznat i drag stih iz udarničke pesme “Da nam živi rad“ i u duhu je BITEF-a i njegovog aktivizma i dinamizma.
Medenica je rekao da će BITEF tradicionalno početi 23. septembra danom „Prologa“, kada će u beogradskom Narodnom pozorištu biti izveden ekološki komad „(Nije) kraj sveta“ spisateljice Kris Buš i rediteljke Kejti Mičel, pozorišta Šaubine iz Berlina.
„Mičel zaista dosledno tu vrstu pozorišta razvija poslednjih godina – predstava je ekološki osvesćena i po produkcionim parametrima. Struja se proizvodi tako što se pedaliraju bicikli na sceni, scenografija je od reciklabilnih materijala, a kostimi su već korišćeni“, naglasio je Medenica.
Svečano otvaranje BITEF-a pripalo je 25. septembra predstavi „Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima“, belgijskog koreografa Jana Martensa i GRIP i Dans on ansambla iz Antverpena.
Prema rečima Medenice, predstava je „esej o plesu, kako nastaje plesna predstava“ sa 17 izvođača različitog uzrasta, etničke pripadnosti, profesionalne pozadine, od profesionalnih plesača i do klinaca uličnih hiphopera.
Kako navodi, „duhovita, nežna i suptilna“ predstava „Gardijan parti“, čiji koncept i režiju potpisuju Muhamed el Hatib i Valeri Mrežan iz Francuske, zasnovana je na dokumentarnoj građi, izvođači su stvarni muzejski čuvari iz Luvra i sličnih ustanova, i inače se igra u muzejskom prostoru.
„Gardijan parti“ je na rasporedu 26. septembra u Beogradu u muzejskom prostoru koji će biti naknadno određen.
Medenica je ocenio da je „politički najradikalnija predstava“ 56. BITEF-a „Tihuana“ iz Meksika, odnosno solo performans umetnika Lazara Gabina Rodrigeza, koja je na programu 26. septembra u Narodnom pozorištu.
„Dok dođe u Beograd, on verovatno više neće biti Lazaro Gabino Rodrigez pošto ima umetnički projekat da stalno menja ime i fizički opis. To je neka vrsta predstave-predavanja, zasniva se na ideji menjanja identiteta i jedna je vrsta njegove lične dokumentacije životnog eksperimenta“, naveo je Medenica.
Prema njegovim rečima, umetnik je bio otišao je u grad Tihuanu da vidi može li da živi sa meksičkim dnevnim minimalcem od jednog evra pola godine radeći u fabrici, ali je izdržao četiri meseca.
Medenica je najavio da će u okviru BITEF-a biti premijerno izvedene predstave „Dr Auslender“ Tanje Šljivar i Mine Milošević po konceptu i režiji Bojana Ðorđeva i produkciji Bitef teatra i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, i „Svet bez žena“ Bitef teatra i Centra za kulturnu dekontaminaciju, autorki Maje Pelević i Olge Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, „Dr Auslender se bavi srpskim zdravstenim radnicima koji se masovno iseljavaju u Nemačku, a zasnovana je na ispovestima naši lekara i igraće se od 27. do 29. septembra u amfiteatru Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
„Svet bez žena“ biće izvođen od 27. do 29. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju i zasnovan je na dokumentarnom istraživanju autorki sa direktorima pozorišnih festivala o tome kolika je zastupljenost žena u srpskom pozorištu, da li su potrebne kvote ili da li imaju ista prava kao i muškarci, naveo je Medenica.
Najveći adut ovog BITEF-a je predstava „Ljubav“, po tekstu i u režiji Aleksandera Zeldina, njegove Zeldin kompanija iz Velike Britanije i francuskog Odeona, koja će biti izvedena 30. septembra i 1. oktobra u Luci Beograd, rekao je Medenica.
„Bila je po svim vodećim svetskim festivalima i pozorištima, Veoma smo ponosni što smo uspeli da je dobijeo jer je apsolutni festivalski hit.Predstava je nešto što dugo vremena očekujete na BITEF-u“, istakao je selektor.
Medenica je rekao da beogradsku publiku očekuju „vrhunska britanska gluma koja stvara jaku emociju“, a predstava se dešava u svratištu gde borave ljudi koji su ostali bez kuća ili para, a imaju snage za međusobnu empatiju.
Maska i Slovensko mladinsko gledališce iz Ljubljane dolaze sa dve predstave u Luku Beograd. „Solo“ koju potpisuju Nina Rajić Kranjac, Nataša Keser, Benjamin Krnetić i Marko Mandić na programu je BITEF-a 29. i 30. septembra.
Rediteljka Rajić Kranjac okupila je nekoliko glumaca srpskog porekla koji pola vremena igraju na svom jeziku, a u predstavi koju je Medenica opisao kao „užasno zabavnu i bezobraznu“ ispituje se identitet i položaj umetnika u maloj sredini.
BITEF će biti zatvoren svetskom premijere predstave „Krize“ reditelja Žige Divjaka, izvođenjima 30. septembra i 1. oktobra.
„Žiga posmatra temu krize iz više perspektiva i pored očiglednog, da je kriza nešto što nas frustrira, hoće da pogleda sa druge strane, da li može da bude stimulišuća i inspirativna“, naveo je Medenica, koji je najavio da će prateći programi BITEF-a biti naknadno saopšteni.
Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl je istakao da BITEF u odnosu na Grad Beograd ima autonomnost organizacije i programa, „što ne zadaje osnivaču nikakve brige, donosi zadovoljstvo i rezultate“.
Pored 35 miliona dinara od Grada, 56. BITEF je dobio 12 miliona na godišnjem konkursu Ministarstva kulture i informisanja, a Karl se zahvalio ministarki Maji Gojković i njenom pomoćniku za savremeno stvaralaštvo, Radovanu Jokiću, na podršci BITEF-u, FEST-u i ostalim manifestacijama, kao i na dobroj saradnji i komunikaciji.
„BITEF je festival uvoznog i izvoznog karaktera. Jako dobro se koritra na međunarodnoj festivalskoj sceni i čini dosta za promociju pozorišne umetnosti Beograda i Srbije na svetskoj mapi“, naglasio je Karl.
Jokić je rekao da Ministarstvo kulture i informisanja prepoznaje BITEF kao prostor kulturne izuzetnosti i podržava ga koliko je u mogućnosti.
„Ponovo smo u okruženju nesigurnosti. Međutim umetnost ovakve teške prilike ima kapacitete da iskoristi kao jednu vrstu dinamizma koji niste očekivali. Program BITEF-a postavlja mnoga pitanja i zahteva od nas razumevanje kompleksnih odnosa. To je duh BITEF-a – da ne samo da traži umetničku emancipaciju nego i društveno preispitivanje pogleda na stvari“, ocenio je Jokić.
Foto: M.M./ATA Images
