Već devetu godinu zaredom, multinacionalna korporacija Štada organizuje ispitivanje javnog mnjenja evropske populacije po pitanju zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju. Ovo je deveto po redu, a četvrto međunarodno Štadino istraživanje koje je obuhvatilo više od 30 hiljada ispitanika, starosti između 18 i 99 godina, u 15 zemalja, među kojima je i Srbija. Istraživanje se sprovodi kao doprinos zdravstvenoj edukaciji, boljem uvidu u zdravstvene navike i zdravstvene potrebe šire populacije. Reprezetnativnu onlajn studiju za Štadu je sprovela kompanija InSites Consulting.
- Putem STADINOG Zdravstvenog izveštaja nastojimo da pružimo naučno verifikovane podatke da bismo stimulisali debate vezane za zdravstvene trendove i potrebne mere da bi se dalje podržao neprocenjiv rad koji naši partneri od poverenja, bilo da su to lekari, bolnice, vlade, farmaceuti, svakodnevno obavljaju za pacijente – kaže Peter Goldschmidt, Generalni direktor STADE.
Ovogodišnjim Istraživanjem je obuhvaćeno 15 zemalja: Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Nemačka, Italija, Kazahstan, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Srbija, Španija, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Ključni pokazatelji Štadinog Zdravstvenog istraživanja 2022.
Pandemija Covid 19 iz korena je promenila način života, drastično uzdrmala zdravstveni sektor, urušila fizičko i mentalno zdravlje i posledično dovela do:
Pada zadovoljstva zdravstvenim sistemom
Širom Evrope, značajno je opao procenat zadovoljstva uslugama koje pružaju nacionalni zdravstveni sistemi. Dve godine pandemije nisu bile teške samo za evropsku populaciju, već i za njihove zdravstvene sisteme. Otuda je poslednje tri godine zadovoljstvo zdravstvenim sistemima u stalnom padu i to sa 78% zadovoljnih Evropljana u 2020. i 74% zadovoljnih u 2021. na samo 64% zadovoljnih Evropljana u 2022.
Pogoršanja mentalnog zdravlja
Nivo stresa raste, kvalitet sna je sve lošiji, a svaki šesti Evropljanin oseća da je na ivici sagorevanja. Što se tiče opšteg mentalnog zdravlja, svaki treći Evropljanin tvrdi da mu se mentalno zdravlje pogoršalo, a posebno su zabrinuti građani Austrije 37%, Italije 35% i Portugala 35%.
Rezultati istraživanja u Srbiji pokazuju da se nivo stresa kod 40% građana jako uvećao od pojave pandemije, što je iznad globalnog proseka koji iznosi 37%. Zbog straha od korone 1/3 lošije spava, a 27% se žali da im se pogoršalo mentalno zdravlje i da su u privatnom životu manje srećni nego ranije 21%.
Zašto Evropljani ne spavaju? Svakodnevni problemi najviše remete san Poljacima 47% i Špancima 40%, ali i građanima Srbije 34% koje dodatno muče i strahovi i loše misli 31%, a što je iznad globalnog proseka od 26%. Anksioznost najviše muči Italijane, pa ih je čak 42% noću budno zbog strahova i zebnje. Portugalci (25%) ne spavaju zbog brige o novcu. Britancima (21%) san remete urinarni problemi, dok Nemcima (18%) smeta buka koja dolazi iz okoline.
Sagorevanje na poslu – dodatna pretnja po mentalno zdravlje
Samoprocenjeni nivo sagorevanja – kod ljudi koji su iskusili takva stanja ili veruju da su na ivici sagorevanja – dostigao je najviši nivo od 59% u proseku svih vremena u Evropi. Stanovnici istočnoevropskih zemalja osećaju se posebno ugroženim, pa tako 20% građana Srbije tvrde da su doživeli sagorevanje na poslu, dok 21% osećaju da su na ivici da dožive tu vrstu sloma, što je iznad globalnog proseka od 15%. Rumuni se osećaju još ugroženije, njih 31% je već doživelo takvo iskustvo, a u Poljskoj čak 70% ističe da su iskusili osećaj sagorevanja bar jednom u životu.
Žene su ugroženije – Čak 65% žena je izjavilo da češće osećaju da su u riziku od sagorevanja nego muškarci (53%).
Covid je narušio zdravlje NonCovid pacijenata
Zbog straha od Covid infekcije, zakazane lekarske kontrole je tokom Covid pandemije otkazalo 37% Rumuna, 36% Čeha, isto toliko Italijana i 30% građana Srbije, što je znatno iznad globalnog proseka od 24%.
U isto vreme zakazivanje pregleda tokom pandemije kod lekara opšte prakse u anketi je označeno kao „pravi izazov“ u nekoliko zemalja, među kojima je i Srbija.
Dobre vesti iz Zdravstvenog izveštaja 2022.
Raste procenat Evropljana koji nastoje da žive zdravim stilovima života:
Hranim se zdravije – kaže 50% Španaca i 48% Srba, što je znatno iznad globalnog proseka od 40%. O poboljšanju ishrane manje brinu Britanci (30%) i Belgijanci (31%).
Povećao sam unos dodataka ishrani, vitamina i minerala – na prvom su mestu Česi (49%), Poljaci (45%), kao i 37% građana Srbije što je znatno iznad globalnog proseka od 26%. Većem unosu suplemenata nisu skloni Francuzi (17%) i Španci (14%).
Disciplinovano sledim savete lekara – kaže 40% Portugalaca i 30% Španaca što je znatno iznad globalnog proseka od 25%. Kada su u pitanju građani Srbije, ovim se pohvalilo 23%.
Više brinem o kvalitetu života i pohađam časove fitnesa ističu Poljaci 18% i Italijani 17%, za razliku od svega 4% građana Srbije koji su se pohvalili navedenim aktivnostima.
Apoteka budućnosti: spajanje najboljeg
Štadin Zdravstveni izveštaj za 2022. godinu ukazuje i da Evropljani ostaju verni maloprodajnim apotekama, uprkos rastućoj konkurenciji onlajn prodaje .U Evropi i dalje 56% korisnika fizički posećuju apoteku više puta mesečno, od kojih 27% više puta na nedeljnom nivou. Evropljani žele i cene savet apotekara, pa se individualno savetovanje smatra integralnom i važnom uslugom. Tik iza individualnog savetovanja u anketi je kao poželjna, naznačena mogućnost onlajn naručivanja lekova iz lokalne apoteke (33%). Tako rezultati Zdravstvenog izveštaja sugerišu da bi u bliskoj budućnosti, glavni zahtev za apoteke mogao biti iznalaženje načina da se kombinuju pomenuti zahtevi, što se lako može postići uz pogodnosti koje nudi digitalno doba.
– To što o zdravlju ljudi brinemo kao pouzdan partner, zahteva od nas da podelimo rezultate istraživanja i razgovaramo o ovim saznanjima sa farmaceutima i svim drugim zainteresovanim stranama u oblasti zdravstvene zaštite širom Evrope, i na taj način doprinesemo boljem pristupu pacijenata visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti – zaključio je Peter Goldschmidt, Generalni direktor Štade.
