Knjiga Dejana Lučića „Tajne albanske mafije“ istinit je zapis o vremenu zla, koje traje do danas.
Knjiga se prvi put pojavila 1988. godine i bila je šok za jugoslovensku javnost, uljuljkanu komunističkim bajkama o bratstvu i jedinstvu. „Njome sam lupio šamar komunističkoj eliti, dokazavši da postoji zavera čiji je cilj secesija Kosova i Metohije“, rekao je autor, koji nam je povodom izlaska novog izdanja objasnio zašto je mudro iščitavati ovu knjigu.
„Majstor sam realne špijunske priče, koju sam preživljavao na Kosmetu i u Turskoj. Umem da nateram stare Rankovićeve bezbednjake da progovore bez upotrebe sile i da mi daju trag za kojim on ide, reskirajući život. Vrhunac ove knjige je spisak tadašnjih mafijaša i agenata albanske Sigurimije, koje otkrivam. Naravno, to je vrh ledenog brega, u pozadini su ozbiljne službe MI6, CIA, BND… Ovo je knjiga koja je 70.000 ljudi ostavila bez daha, ali sa znanjem da albanska mafija ima svoj vek trajanja. Ovom knjigom sam ušao u istoriju srpskog novinarstva, što mu mnogi nisu oprostili. ’Tajne albanske mafije’, danas kada se čitaju, imaju ukus Nostradamusovog proročanstva koje se ostvarilo i akcionog filma“, rekao nam je autor.
CIA, MI-6, turska tajna služba, albanski Sigurimi i turski Sivi vukovi dali su bazu za stvaranje albanske mafije, koja je kao kancer prodrla među Albance na Kosovu i Metohiji. Zavera se proširila na sve srbofobe u Jugoslaviji – tajne službe Hrvatske i Slovenije uključile su se u šverc droge i tako finansirale emigrantske političke grupacije.
Hilmija Hasanagić, bivši komunistički rukovodilac, pomogao je autoru knjige da krene u opasnu potragu za Muratom Bajrakom, „kumom“ „Sivih vukova“: svaki kontakt sa „izvorom“ mogao je da bude zamka i – njegov kraj! Tragajući za njim, dospeo je do Dauta Kadriovskog i Sadika Tezdogana, organizatora krijumčarenja heroina.
Obaveštajac Gojko Medenica, bivši pomoćnik Aleksandra Rankovića, povezao ga je s ljudima koji su mu dali dragocene podatke – tako je sastavio listu tajnih agenata Sigurimija i krijumčara širom sveta.
Zli jezici su širili trač da te informacije potiču od njegovog kolege s fakulteta Jovice Stanišića, šefa tajne službe Srbije, pa sam dobio epitet „tajni agent“ RDB-a.
Urbanu legendu nemoguće je uništiti. Dejan Lučić je rešio da je iskoristi i postao je pisac špijunskih romana. Mit da je operativac Službe otvarao mu je vrata u inostranstvu, pa je imao kontakte sa templarima u Americi, masonima u Nemačkoj, sufistima u Iranu, bivšim pripadnicima KGB-a u Azerbejdžanu…
„Tajne albanske mafije“ temelj su karijere Dejana Lučića. Razlika između špijuna i novinara je što jednom istraživanje završi u fioci, a drugom postane knjiga koju držite u ruci!
Knjigu „Tajne albanske mafije“ možete pronaći od srede 27. jula u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
