U knjižari Delfi SKC 9. avgusta predstavljen je roman „Ubistvo pod pseudonimom“, koji su u četiri ruke napisale Verica Vinsent Kol i Mirjana Uzelac.
O knjizi su, pored autorki, govorili urednica Dubravka Dragović Šehović i pisac i kritičar Đorđe Bajić.
„Ubistvo pod pseudonimom“ je izuzetno osmišljen triler, u kome ništa nije propušteno ili prepušteno slučaju. Nastao je kao rezultat prijateljstva, podrške i poverenja između Verice Vinsent Kol i Mirjane Uzelac.
Autorke su nas svojim romanom uvele u svet izdavaštva gde ne obitavaju samo mudre misli i lepe reči. Toni Božinovski je intelektualac, pesnik, prevodilac, izdavač, učitelj, ljubavnik… Sebe vidi kao reinkarniranog lorda Bajrona, renesansnog umetnika XXI veka.
Ali neko ga toliko mrzi da ima dovoljno razloga da mu u redovnim intervalima šalje umrlice sa tekućom godinom kao godinom njegove smrti. Neko je uspeo da na Tonija navuče podsmeh literarnih krugova. Neko je odlučio da ga surovo kazni i ubije…
Iako je rezultat njihovog višemesečnog zajedničkog rada sjajan krimić, Verica i Mirjana su se zapravo prvi put uživo srele pre same promocije. I susret je bio zaista dirljiv.
Veliki broj prijatelja i radoznalih čitalaca prisustvovao je promociji.
Dubravka Dragović Šehović smatra da su se dve autorke međusobno prepoznale i da su se njihove energije spojile na pravi način: „Bilo je veliko zadovoljstvo raditi sa ove dve divne autorke koje iza sebe imaju sjajna dela, ali su pokazale da u tandemu odlično rade. Koliko je dobro napisana knjiga, vidi se po tome što čitalac ne može da napravi razliku šta je napisala jedna a šta druga, i nadam se da će nas ove autorke obradovati još nekim romanom.“
Foto: Mateja Stanisavljević/ATA Images
Verica je počela da piše roman koji je trebalo da bude jedan u seriji njenih romana sa privatnim detektivom. „Detektiv je počeo istragu i onda nije više znao šta da radi sa sobom. Poznajem Mirjanin rad odranije i znam kakav je pisac. Veoma volim kriminalističke romane sa smislom za humor, a Mirjana je jedna od onih srećnih osoba koje su rođene sa originalnim smislom za humor. Poslala sam joj napisano. Ona je mnogo toga izmenila, ubacila i poslala meni, i tako je počeo neprekidni proces dopisivanja, dogovaranja. Ni u jednom trenutku nismo imale problem da se usaglasimo.
Mirjana Uzelac je napravila zanimljivo poređenje: „Ako bih pisanje u četiri ruke posmatrala kao sviranje u četiri ruke, Verica bi verovatno bila Bah a ja Mocart.“
Mirjana je ispričala i da je u jednom trenutku izgubila na računaru rukopis koji je već odmakao, ali da je toliko bila u priči da je za jednu noć ponovo iskucala više od 100 stranica: „Najlepše kod ove knjige je energija koja je ’izašla’, a kojoj je doprinela i Dubravka“.
Đorđa Bajića je veoma obradovalo što su naše autorke odlučile da zajedno napišu roman jer to nije očekivao: „Roman je tako napisan da se ne osećaju šavovi, a dopada mi se što smo dobili pravi kriminalistički triler baš kakav volim. One su dodale jedan sloj koji nije čest kod nas, a to je metatekstualni sloj. Dakle, kriminalistički roman u kome se promišlja kriminalistički žanr. Kao krajnji rezultat dobili smo dobar kriminalistički roman sa jakim srpskim šmekom.“
Međusobna podrška autora koji pišu trilere, a kojih je u poslednje vreme sve više u Laguni, pokazuje da svi oni pre svega uživaju da čitaju dobre knjige i da se iskreno raduju svakoj novoj knjizi. Tome u prilog govori i posveta na početku „Ubistva pod pseudonimom“: „Svim autorkama kriminalističkih romana u zemlji i regionu koje svojom maštom i senzibilitetom daju jedinstveni doprinos ovom jedinstvenom žanru.“
Sve prisutne obradovala je vest da autorke pišu nastavak „Ubistva pod pseudonimom“, pa će čitaoci uživati u novim slučajevima.
Foto: Mateja Stanisavljević/ATA Images
