Premijera Ibzenove drame „Heda Gabler“ u nedelju 20. februara
Drama Henrika Ibzena „Heda Gabler“, u režiji Snežane Trišić biće premijerno izvedena u nedelju 20. februara u 20,30 časova na Sceni „Raša Plaović“, najavila je direktorka marketinga Ljiljana Lazić Mihajlović. Na konferenciji za novinare, održanoj u sredu 16. februara u Muzeju Narodnog pozorišta ona je kazala da je naslovna uloga poverena Nataši Ninković, a u podeli su i Aleksandar Đurica (Jergen Tesman – Hedin suprug i državni stipendista kulturne istorije), Olga Odanović (Gospođica Julijana Tesman – njegova tetka), Anastasia Mandić (Gospođa Elvsted) i gostujući glumci Ljubomir Bandović (Sudija Brak) i Nebojša Dugalić (Ejlert Levborg).
Podsećajući da su Ibzenovi komadi u javnosti „uvek izazivali velike bure“, upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović je kazao da bi voleo da se o najnovijoj predstavi Nacionalnog teatra „puno govori, da bude tema najzanimljivijih pozorišnih razgovora i, pre svega, da je voli publika“.
On je kompletnoj ekipi predstave poželeo uspešnu premijeru, dok je Nataši Ninković poručio da od nje očekuje „poseban rezultat“.
Direktorka Drame Ivana Dimić je objasnila da se odlučila za ovaj komad zato što dugo nije igran na našim pozorišnim scenama, ali i zbog toga što je Nataša „zrela da odigra Hedu Gabler“.
Ona je ocenila da su „što se tiče zanata, svi glumci odlično uradili svoj posao“ i naglasila da je ponosna na kompletnu ekipu zato što je uspela da realizuje jednu ovako zahtevnu predstavu.
Rediteljka Trišić je kazala da je tokom rad na ovoj predstavi stekla jedno veliko i značajno iskustvo i naglasila da je veoma važno što se baš sada, u ovom trenutku, i to baš u Narodnom pozorištu, postavlja jedan tako značajan komad kao što je „Heda Gabler“.
– Bio je ovo veliki zadatak i velika odgovornost. Srećom, naišla sam na ljude koji su sve to nekako umeli da prepoznaju, koji su me podržali i pomogli da to izvedem – kazala je ona i istakla da je, uprkos činjenica što je predstava „čitana u savremenom ključu“, ipak „iznegovana Ibzenova suština“.
– Mislim da je to ono što je najdragocenije u ovoj predstavi. Uspeli smo da Ibzena pročitamo iz nekog iskustva i osećanja problema savremenog društva – ukazala je ona i dodala da je „velika stvar i pun pogodak“ što naslovnu junakinju igra Nataša Ninković, ali i naglasila da su i ostali glumci uradili „bogate, zanimljive i interesantne uloge“.
Osvrnuvši se na aktuelni koncept repertoarske linije na Sceni „Raša Plaović“ da mladi reditelji rade klasična dela, dramaturg Slavko Milanović je istakao da je to odličan potez. On je objasnio da mladi ljudi, iz svoje perspektive i svog poimanja sveta, mogu na veoma interesantan način da režiraju nešto „što deluje već kao neka okoštala prošlost, kao neko staro shvatanje sveta“.
Prema Milanovićevom mišljenju, drama „Heda Gabler“ je specifičan slučaj, jer je ona, po klasičnoj teoriji i književnosti i pozorišta, „neprihvatljiva za umetničko obrađivanje“.
– Heda nije dovoljno „opšti slučaj“, jer je posebna i nije tipična žena. Ali, uprkost tome, ovaj komad već 120 godina očarava i publiku i glumce. Interesantno je da Heda privlači neodoljivo iako su svi protiv nje – rekao je Milanović.
On je kazao da je rediteljka uspela da se izbori sa svim problemima i zamkama koje ovaj komad nosi i naglasio da je, na taj način, „uspešno otvorila put svojim mladim kolegama za dalje“.
Nataša Ninković je kazala da je posle prvog čitanja bila veoma rezervisana prema ovom komadu zato što joj mnoge stvari nisu bile jasne, ali i da je, posle određenog vremena, „sve došlo na svoje mesto“.
– Klasika traži ozbiljan pristup. Ona zahteva da se ti prilagodiš njoj i da pronađeš u sebi to središte, da vidiš šta je to i odakle ćeš da kreneš. Drago mi je što baš žena režira ovaj komad zato što mislim da tu, pored tih raznih analiza, postoje i neke stvari koje su potpuno iracionalne i pripadaju samo ženskom biću. Mislim da smo napravili ono što smo hteli i jako sam zahvalna upravi što mi je poverila ovu ulogu, ali i mojim kolegama na strpljenju i empatiji koju su imali – dodala je poznata glumica.
Scenografiju je uradio Aleksandar Denić, kostime je kreirala Katarina Grčić Nikolić, muziku je komponovala Anja Đorđević, dok je za koreografiju bila zadužena Tamara Antonijević.
Komad je praizveden 31. januara 1891. godine u “Residenztheateru” u Minhenu i tom prilikom izazvao je žestoke polemike, odbojnost i zgražanje. Nazvan je “odvratnom noćnom morom pesimizma” u kojoj su prikazane “najprljavije ljudske strasti”. Jedan kritičar je Hedu nazvao „monstrumom kakav se ne može naći u stvarnom životu“ i „pobačajem“autorove imaginacije. A Ibzenovu “modernu dramu” proglasio je – “dramom abnormalnosti“, čiji glavni likovi „nemaju ništa humano u sebi, osim ljudskog tela u koje su odeveni“. Ipak, „Heda Gabler“ je neprestano na repertoaru svetskih pozorišta i ne prestaje da uzbuđuje duhove gledalaca i 120 godina nakon prvog pojavljivanja. I, uprkos svemu lošem što Heda čini, publika se neodoljivo zaljubljuje u ovu ličnost koja je u pozorišnom svetu poznata i kao „ženski Hamlet“.
Ibzen je na margini drame zapisao belešku o Hedi: „Ubile su je konvencije i etikecija“. Prema feminističkim studijama kulture zna se koje su to konvencije i etikecije: one čija je podela na javno i privatno „utemeljujući trenutak modernog patrijarhalizma“ (Džudit Batler). Ibzen je prvi pisac koji je ženu kao individuu (a ne reprezenta univerzalne ljudskosti) doveo u središte dramskog interesovanja. U „Hedi Gabler“ veliki borac inidvidualizma, anticipirao je pitanje opravdanosti da se univerzalnost kategorije “individua” zasniva samo na muškom modelu. Ibzen se u jednoj od poslednjih drama ostavio iza sebe pitanje „etičnosti individualizma“. Sve što Heda želi je lični, egzistencijalni doživljaj smisla, „čin hrabrosti“ koji „zrači lepotom“. Ali tek samoubistvo Hedu izvodi na scenu – iz privatnosti u javnost.
Beogradska premijera, u režiji Velimira Živojinovića, održana je 14. septembra 1922. godine u „Manežu“, drugoj zgradi Narodnog pozorišta. Pored Marije Vare, koja je tumačila naslovnu ulogu, igrali su i Vladeta Dragutinović, Sofija Haritonović, Nadežda Crvenić, Dragoljub Gošić, Dobrica Milutinović i Persa Pavlović.
