Žiri je radio u sastavu: prof. dr Mladen Šukalo (predsednik žirija), prof. dr Nebojša Lazić, doc. dr Jelena Marićević Balać, doc. dr Mina Đurić i doc. dr Goran Radonjić.
U zapisniku sa sastanka žirija se između ostalog navodi:
„Žiri se opredelio da nagradu dodeli upravo ‘Ikonostasu’, budući da, pored nesumnjivih književnih kvaliteta, uspostavlja profinjen dijalog sa opusom Miloša Crnjanskog. Pošto su, naime, tema seoba i njena specifična simbolika ključni toposi opusa Miloša Crnjanskog, kod Gorana Petrovića sele se ikone, pa se tako stiče utisak da se uspostavlja čvrsta semantička veza između srpskog naroda i ikona. U priči ‘Ikona koja kija’ Milorada Pavića kaže se da mesto onog koji se seli nikada ne ostaje prazno, što u datom kontekstu Petrovićevog romana znači da je srpski narod i dalje, makar simbolički prisutan, kroz kulturne, materijalne i nematerijalne tekovine, na onim mestima koje je u različitim istorijskim okolnostima morao da napusti. Možda je to jedan od razloga zbog kojih se pisac opredelio da radnju romana smesti u 15. vek, za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, i da oblikuje upečatljiv lik prozorljivog Dovolje, koji ima dar da vidi više i šire u odnosu na obične ljude. Goran Petrović je, poetički i stilski gledano, ubedljiv i prepoznatljiv. Poglavlja su pažljivo strukturisana i svako otpočinje gotovo gnomskom poentom, koja funkcioniše kao soko ispred Bokačove novele i izaziva interpretativnu pažnju. Suvereno pripovedanje, bogata imaginacija i kreiranje autentičnog romanesknog sveta potvrđuju da Ikonostas zavređuje čitalačku pažnju u najširem smislu.“
Dva nova romana Gorana Petrovića „Papir“ i „Ikonostas“ su prve dve priče, „dva toka“ u „romanu delti“, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.
Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da raskošno ispripovedanu povest „Papir“ uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte. A u fantastičnoj pripovesti „Ikonostas“ ikone će na svom putu doživeti mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi…
