Svetski slavni, holandski violinista Andre Riju i njegov veliki ansambl „Johann Strauš Orćestra“ , večeras su po drugi put gostovali u Srbiji i održali koncert u prepunoj beogradskoj Štark Areni.
Posebno je Andre Riju obradovao publiku odličnim izvodjenjem srpske pesme „Tamo daleko“ gde su umetnice ansambla pevale u originalu, dakle na srpskom jeziku. Prema već oprobanom receptu, kao i u premijernom gostovanju u maju 2019. godine na istom mestu, „Kralj valcera“ Andre Riju je sa svojim ogromnim ansamblom izašao na pozornicu prolazeći prvo kroz publiku u parteru, duž cele Arene. Tokom te šetnje, fanovi su jurili u prve redove da slikaju svog favorita, a on se sa šarmantnim širokim osmehom rukovao sa večinom te verne publike. Na dva video bima publika je mogla da prati apsolutno sve što se dešava na raskošnoj pozornici, kao i u tim prvim minutima u parteru koji su u startu obećavali prvoklasni muzički doživljaj.
„Dobro veče!“, obratio se Andre Riju na srpskom jeziku i naravno odmah je dobio ogroman aplauz.
„I to su jedine dve reči koje znam na srpskom, na žalost. Ali zato imam ovde jednu Maju koja će mi pomoći“, najavio je Riju na engleskom poznatu TV voditeljku Maju Nikolić koja mu je bila prevodilac. Iako se smatra da barem na engleskom publika verovatno razume obraćanje svetskih zvezda kod nas, holandski umetnik želeo je da bude siguran da njegova obimna komunikacija sa auditorijumom prodje glatko, kao pravi profesionalac.
„Fantastično je da ste svi došli večeras da proslavimo novo druženje uz muziku, a zna se da muzika spaja ljude. Sada smo svi ovde konačno nakon tri godine da uživamo isključivo u muzici“, sa osmehom se obratio Riju koji je približio gledaocima kako njegov Johan Štraus orkestar ima 14 različitih nacionalnosti. Solisti dolaze iz celog sveta, iz Tasmanije, SAD, Nemačke, Belgije čak i Srbije, gde spada jedan od trojice vrhunskih tenora u ekipi.
„Okupili smo se večeras u centru univerzuma, a to je upravo ovde, u Beogradu, sa najboljom publikom na svetu“, pohvalio je Riju ljubitelje ovog spektakla. Riju je pravi domaćin, vodič kroz svoj šou program, pripovedač, dirigent ansamblu, njihov duhovni i pravi vodja, šarmantan i nadasve duhovit, poput stend ap komičara. On je istakao kako već 17 godina putuju svetom i da solisti uvek očaravaju publiku svojim glasovima.
Onda je zastao i video da neki posetioci još uvek pristižu na koncert, pogledao ih je strogo i rekao, gledavši na ručni sat: „Kasnite. Sigurno zbog fudbala. Brazil – Srbija, naravno, sve znam, sve pratim. I večeras navijam za Srbiju“, duhovito je rekao Riju i svaki put dobijao salve aplauza od očigledno žačarane i srećne publike.
Iako se igra večeras utakmica između Srbije i Brazila, i očekuje se da bar muški deo fanova ovog spektakla ostane kod kuće, to se izgleda nije desilo, jer je Štark Arena bila ponovo prepuna.
Repertoar koncerta večeras uključio je bogati sadržaj različitih žanrova i pravaca, od klasike, opere, preko mjuzikla do rokenrola, a sve to vešto drži u rukama Riju koji svira na Stradivarijusovoj violini iz 1667. godine. Posle kompozicije „Entry of the Gladiators“, i nekoliko usputnih melodija klasike, Riju je krenuo sa operom „Turandot“ i arijom „Nešun dorma“ kompozitora Đakoma Pučinija.
Kako je objasnio holandski muzički umetnik, u pitanju je poslednja arija koju je Pučini komponovao pred samu smrt. Tako su tri tenora, medju njima i Srbin, maestralno dočarali Pučinijev legat. „Imam najbolju profesiju na svetu, a to je stvaranje muzike. Reći ću vam i zašto je to tako. Pisali su mi mnogi ljudi mejlove, dobijam ih svakog dana iz celog sveta. Jedan mladić mi je tako pisao da je prolazio kroz veoma teško vreme, ali mu je muzika jako pomogla, čak i onu koju ja sviram. Onda jedan doktor mi piše da mu je sve lakše sa poslom od kada pusti moj disk, bolje podnosi stres koji taj posao nosi. Čak pušta muziku i pacijentima, i onda ima utisak da im više nije potreban, već samo muzika. Ništa ne ulazu tako duboko u ljudsku dušu kao muzika“, poentirao je violinista.
Ponovo je bio „prisutan“ Đakomo Pučini i to sa arijom „O mio babbino caro“ koju je otpevala sopranistkinja iz ansambla gotovo čarobnog glasa, koju je nahvalio kolovodja spektakla.
Set lista je bila bogatija i za kompoziciju iz bajke „Šeherezada i sedam Tatara“, ali i pesmom „Veronika, der Lenz ist da“ od nemačke davnašnje atrakcije „Comedian Harmonists“, koju su dičarala pet pevača iz Berlina. Tokom izvodjenja „Snežnog valcera“ , sa krova Arene padala je izvesna replika snega na jedan deo publike u parteru sale, što se sve moglo direktno pratiti na video bimovima i izazvalo je dosta smeha.
„Pazite se, na sledećoj pesmi ćemo pustiti vodu da vam pada“, našalio se beskrajno simpatični Riju koji je sve vreme animirao publiku. Svaka pesma je imala svoju važnu ulogu kao „Think of Me“ iz slavnog mjuzikla „Fantom iz opere“ Endrua Lojda Vebera, tradicional „Hava Nagila“, ali naravno najveći šou je izazvalo izvodjenje „Na lepom plavom Dunavu“ Johana Štrausa, koje su više puta intrerpretirali uz užvanje publike. Nizali su se „Libiamo ne’ lieti calici“ DJuzepea Verdija, Štrausov „Radecki Marš“ op.228, ali i kralj rokenrola Elvis Prisli – „Can’t Help Falling in Love“, kao i klasika „Les toréadores“ Žorža Bizea.
Publika ima utisak da se nalazi u posebnom gradu u gradu sa vrhunskom ogromnom scenografijom, i nije dugo puštala Rija i orkestra da napuste binu.
Srpska tradicionalna pesma „Tamo daleko“ sigurno je oduševila čitavu Arenu večeras. Bis je sadržao čitav blok sa 8 kompozicija i koncert kao da nije imao kraja.
Foto: Antonio Ahel/ATA Images
