Život u zajednici predstavlja jedno od relativno popularnih rešenja stambenog pitanja na našem podneblju, ka kojem posežu mladi parovi koji imaju finansijsku sigurnost u fokusu. Osnivanje sopstvene porodice u okrilju roditeljskog doma ima svoje prednosti, ali savremeno doba nam češće ukazuje na mane ovakvog modela porodičnog života. Razlozi za ovo su brojni, a u tekstu koji sledi ćemo suprotstaviti samostalni život i život u zajednici kao dva suprotna pristupa osnivanju porodice, ne bismo li odgovorili na pitanje uticaja ovakve organizacije i deljenja životnog prostora na kvalitet života bračnih parova.
Koncept života u zajednici kod nas
Život u zajednici kod nas predstavlja ideju suživota mlađeg bračnog para sa roditeljima jednog od bračnih partnera, koji može biti organizovan na različite načine. Bilo da govorimo o životu u jednom prostoru ili svojevrsnoj iluziji odvojenog života koju podrazumeva život na različitim spratovima iste kuće, ovakva organizacija neretko donosi nesporazume i zahteva mnogo prilagođavannja. Zbog izvesne hijerarhije uspostavljene po principu starosnog doba, uglavnom najviše frustracija ovakav život izaziva kod mlađeg bračnog para, koji se za ovakav korak u najvećem broju slučajeva odlučuje jer smatra da bi kupovina zasebnog doma bila preveliki finansijski udarac. Generacijski jaz je pri tome osnovni uzročnik nezadovoljstava, jer ovakav model življenja podrazumeva preplitanje različitih navika koje su karakteristične za ljude u različitim razdobljima života. Iako postoje izuzeci i primeri veoma uspešno organizovanog života u zajednici, ovo se najčešće za većinu ispostavlja kao nužno zlo.
Već dugi niz godina na našem podneblju postoje brojne otežavajuće okolnosti koje generacijama mladih parova stoje na putu ka konačnom osamostaljivanju. One se uglavnom ogledaju u finansijskoj nesigurnosti i promenljivoj prirodi tržišta rada. Ovi faktori čine da mladi ljudi ne prepoznaju nijedan trenutak kao idealan za kupovinu sopstvene kuće ili stana i konačno zasnivanje sasvim samostalnog života. S druge strane, život u zajednici se kroz iskustva mnogih ukazuje kao sve teže prihvatljivo rešenje jer se stil života koji savremeno doba zahteva od mladih ljudi značajno i relativno naglo izmenio. Generacijski jaz stoga postaje još osetniji i ovo navodi mlade da se sve češće i radije opredeljuju da ulože u kupovinu sopstvenog doma. Činjenica je da veliki gradovi radno aktivnima danas pružaju mnogo više opcija za zaposlenje i napredak, te to pravda sredstva koja je potrebno izdvojiti zarad rešenja stambenog pitanja u gradu. Ponuđeni stanovi u Beogradu i Novom Sadu tako najčešće nalaze svoje kupce među porodicama sa malom decom i parovima na pragu zajedničkog života.
Da li postoje neki benefiti života u zajednici?
U idealnom scenariju život u zajednici može da podrazumeva više od jedne prednosti. Budući da govorimo o suživotu dvaju parova koji se nalaze u različitim razbobljima života, mlađem paru može zaista biti od koristi pomoć koju roditelji jednog od supružnika može da im ponudi. Dok mlađi par aktivno privređuje, stariji par pomaže u održavanju domaćinstva ili čuvanju dece, te je ovakva kombinacija u teoriji zaista dobro i racionalno rešenje. U praksi već dolazi do toga da ovi značajni benefiti zajedničnog života padaju u senku određenih neslaganja, razilaženja u pogledu ritma života tačnije životnih navika ili prosto neprilagodljivosti članova zajednice.
Kako život u zajednici utiče na finansijsko stanje?
Osnovni motiv zbog kojeg se mladi odlučuju za suživot sa roditeljima jeste upravo finansijski boljitak, tačnije sigurnost koju ne žele da rizikuju potpunim osamostaljivanjem. U osnovi, ovo jeste prilično jasna računica i na ovaj način se ostvaruje zaista velika ušteda, ali se postavlja pitanje da li je deo te uštede ipak samo prividan. Odlučivši se za sopstveni prostor i samostalan život, mladi parovi dobijaju više prostora i za poslovni napredak i ostvarivanje veće zarade, jer postaju više motivisani da do nje dođu, ali i zbog toga što imaju bolje uslove života za rad na sebi i samim time postizanje većeg uspeha na ovom planu.
Ukoliko razmatrate život u zajednici, načinite objektivnu procenu svojih potreba i prosudite koliko se možete prilagoditi drugačijem tempu života ostalih članova porodice. Naposletku, svako iskustvo je individualno i ne možemo konstatovati pravila koja su primenjiva na sve slučajeve. Ako budete uvideli da će vaš kvalitet svakodnevice morati mnogo da trpi zarad prilagođavanja ovakvom stilu života, razmotrite načine na koje sebi možete obezbediti slobodu sopstvenog prostora.
Tekst: Ljiljana Bugarin
Foto: Authentic Images, Anna Shvets, Mikhail Nilov
