Predstava „Bajka o pozorištu“, po tekstu Vladimira Đurđevića u režiji Marka Misirače 22. januara će imati svoje 100. izvođenje. Osam godina od premijere ove komedije, glumačka ekipa koju čine Tihomir Stanić, Branislav Zeremski, Miodrag Krstović, Vesna Stanković, Stefan Radonjić, Iskra Brajović i Snežana Savić, će se jubilarni put pokloniti publici u Zvezdara teatru.
Komad koji je nastao u jednoj od značajnih godina pozorišta, 30. godini od osnivanja Zvezdara teatra, danas se i dalje igra pred punom salom i nosi epitet „najbolje komedije u gradu“, kako po oceni publike, tako i po priznaju koje je dobila od kulturnog bloga „Belgrade Edit Culture“ u sezoni 2014/2015, kao najbolja komedija u Beogradu.
„Bajka“ je osvojila i nagradu publike za najbolju predstavu na 32. Nušićevim danima u Smederevu.
Nakon uspešnih osam godina igranja ovog komada, pitali smo autorsku ekipu šta je po njihovom mišljenju presudno za dugovečnost ovog komada.
100 pozorišnih bajki
Znamo u kojoj meri je pozorište efemerna umetnost, da ono traje i postoji samo u trenutku dok se predstava proba ili izvodi, i ostaje samo u sećanju ponekog gledaoca… Kada neka predstava doživi veliki broj repriza i ostane na repertoaru duže od prosečnog trajanja veka jedne predstave, to osećam kao još jednu veliku pobedu pozorišta kao medija i umetnosti, pokušaj da nešto tako neuhvatljivo što duže ostane u kolektivnom pamćenju. Tako su čuvene dugovečne predstave naših pozorišta postale svojevrsna kulturna baština koju još uvek možda nismo smislili kako da na pravi način čuvamo i predstavljamo.
Nastanak gotovo svake predstave je jedinstven. Priča o nastanku „Bajke o pozorištu“, o njenoj praizvedbi u Zvezdara teatru pretrpela je brojne izmene i intervencije u odnosu na početnu ideju, bilo je, s obzirom da je komedija u pitanju, dosta nesigurno i neizvesno do samog kraja. Međutim, uspeh na premijeri i trenutni „klik“ između publike i glumačkog ansambla, svima nam je razvejao nedoumice i sve naše nesigurnosti oko toga da li smo na pravom putu. A s obzirom da ovaj „politički vodvilj“ nudi brojne asocijacije, predstava je tokom godina bila otvorena za razne improvizacije koje su se same nudile, u odnosu na politički trenutak. Takve vrste predstava mogu dodatno da pretenduju na dugovečnost jer, uz minimalne intervencije, mogu uvek biti aktuelne. Veliko hvala upravi Zvezdara teatra, ekipi koja neumorno stoji iza ove i brojnih drugih uspešnih predstava, kao i divnoj glumačkoj ekipi koja, uz publiku, čuva ovu predstavu osam sezona i 100. izvođenja!
Marko Misirača, reditelj
“Kada smo prvi put seli za sto da pročitamo tekst Bajke o pozorištu, mogla sam da samo nazirem u šta će se razviti, ali nisam mogla da predvidim ovu vrstu magije koju Bajka nosi. Jer tu ne mislim samo na tekst, već na sve što se dešava iza scene. Na svaki smeh, svaki zagrljaj, svaku pošalicu, reč utehe, na svako razumevanje pogledom koje Bajkin tim čini zaista timom. Ne samo glumce, već i garderoberke, šminkerke, inspicijente. I to je ono što publika nagradi aplauzom i punom salom. I to je ono zbog čega Bajka živi već 100 predstava, i zbog čega će nadam se, doživeti i sledeći jubilej. Ta iskrena ljubav i snažna veza prijateljstva iz kojeg stanemo na scenu da branimo naše likove i da publici kažemo Hvala što ste kupili kartu, lepo se obukli, odvojili slobodno veče, i odabrali baš nas, da vas nasmejemo i radujemo ovo veče. Zato želim Bajci još jubileja, i još radosti.“
Iskra Brajović, glumica
„Pre 8 godina se rodila jedna predstava, koja uveseljava srca publike i glumaca na sceni, istom snagom. Možda je razlog to što nosi ovo ime – „Bajka o pozorištu“, jer ljudi vole bajke, veruju u bajke i bajke postoje oduvek, i postojaće zauvek. Ali je verovatnije to što svako od nas, koji tu igramo, u srcima nosimo veliku radost zbog te predstave, uzajamnu ljubav i poštovanje i to se naprosto preliva sa scene na publiku… Uzroke ne moramo da tražimo, dovoljna je spoznaja da predstava već godinama živi i da će živeti još dugo, tako svi osećamo.”
Vesna Stanković, glumica
Scenograf za predstavu „Bajka o pozorištu“ je Milenko Jeremić, kostmograf Jelena Simović, a kompozitor Branislav Pipović.
Foto: Nikola Vukelić
