Predstava „Vatre“, po motivima istoimenog dela Margerit Jursenar, a u režiji Karme Portačeli, premijerno je izvedena večeras u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Komad, čiju adaptaciju potpisuje Marija Velasko, deo je velikog projekta Unije teatara Evrope, u kom se u koprodukcijama udružuje petnaest najznačajnijih teatarskih kuća.
JDP učestvuje u koprodukciji s Nacionalnim teatrom Katalonije iz Barselone. Sloboda Mićalović našla se u glavnoj ulozi, a otkrila je da su probe, uprkos jezičkoj barijeri koja je postojala između domaćih i katalonskih članova ekipe, prošle u najboljem redu.
Kako kaže „uspeli su da se sporazumeju bez previše reči“
„Ovo je bilo jedno veličanstveno putovanje. Zahvalna sam celoj ekipi što nam je dala priliku da sarađujemo s Karmom Portačeli i Marijom Velasko. Dve kulture su se sukobile u pripremi ovog komada. Naizgled, mi imamo jedan način rešavanja problema, a oni sve rade drugačije. Radila sam i prethodno sa strancima na filmu. Pozorište je nešto potpuno drugačije, potrebna je reč kojoj se veruje“ kazala je Mićanović.
Karma Portačeli napominje da su temelj projekta „Vatre“ klasični mitovi.
„Naša ideja je bila da tim mitovima priđemo na nov način. Odlučila sam se za Mariju Velasko da adaptira delo Margaret Jursenar, jer je trenutno najpopularnija dramska spisateljica u Španiji. Već smo sarađivali u pozorištu koje vodim u Barseloni, a naravno ona radi i sa drugim teatrima. Njen odgovor na ponudu je bio brz, jer kada sam je zvala, rekla mi je da je neverovatno koliko je i sama razmišljala da piše adaptaciju tih mitova iz knjige „Vatre“ napomenula je Portačeli.
Ona je ocenila da predstava prikazuje novo tumačenje stvoreno 2022-2023. u odnosu na izvorno delo napisano davne 1957.godine, kada je Jursenar aktuelizovala te mitove.
„Jedina prava revolucija 20. veka jeste – feminizam. Ovo je divna mitološka priča upisana u ljubavi, oslanja se na Homerovu „Odiseju“ i dela Euripida, ali su utisnuti i Lorka, Bernhard. Tema je ljubav, kao i politika u širem smislu, jer ona utiče na naše živote, iako toga nismo uvek svesni“, zaključila je španska rediteljka i umetnička direktorka.
Dramska autorka Marija Velasko približila je „Vatre“ kao intimni, lični dnevnik Margaret Jursenar kao pravi kolaž, gde su ptisutni svi mogući stilovi, od poema, proze, i drugih književnih rodova.
Nataša Tapušković tumači dve uloge – Sapfo i Terapeuta, Milena Vasić je Fedra i Magdalena u drami. Nikola Rakočević je Ahil, Iva Manojlović – Antigona/Venera, Damjan Kecojević – On, Rosa Renom – Klitemnestra i Kivani Menolašina Hulijan – Hipolit.
Scenografiju i dizajn svetla su potpisali Marija de la Kamara i Gabrijel Pare Leskano – Cube.bz, kostimograf Marija Marković Milojev, autor originalne muzike Đordi Kuljet, a autor video-materijala Migel Anđel Rajo.
Za scenski pokret je zadužen glumac Damjan Kecojević i za scenski govor Ljiljana Mrkić Popović, i Paula Blanko Barneš je asistent reditelja.
Katalonski glumci govorili su na maternjem jeziku, a za publiku je bio pripremljen prevod na srpski jezik.
Publika je dugim aplauzom pozdravila protagoniste ove predstave.
Foto: Antonio Ahel/ATA Images
