Prvak Drame Narodnog pozorišta Tanasije Uzunović preminuo je 10. marta u 81. godini.
Na matičnoj sceni poslednju ulogu, lik Zarije Vučića, jednog od glavnih junaka kultne „Velike drame“ Siniše Kovačevića, odigrao je 19. januara ove godine.
Tanasije Uzunović je rođen u Nišu 25. septembra 1942. godine.
Unuk je Nikole Uzunovića, nosioca Legije časti i predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije između dva rata.
Više od tri decenije bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, da bi potom prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Završio je i slikarsku školu. Kad god bi u mladosti naslikao nešto, imao je osećaj da „krade“ od glume i izneverava sebe, smatrajući glumu svojom prioritetnom ljubavlju. Shvatio je, ipak, da je stvaralački izvor isti, samo su izražajna sredstva drugačija.
Diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Godine 1967. postaje stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta gde je odigrao brojne i veoma značajne uloge: Džoni Bojl („Junona i paun“ Š. O` Kejsija), Feniso („Mudre glupače“ L. de Vega), Hamlet („Hamlet“ V. Šekspira), Razumihin („Zločin i kazna“ F. M. Dostojevskog), Bogdan („Jelisaveta, kneginja crnogorska“ Đ. Jakšića), Stjepan Lukin („Varvari“, M. Gorkog), Jezus („Kako je Juda izdao Hrista“, A. Nenadića), Lord Dalington („Lepeza ledi Vindemir“, O. Vajlda), Tesman („Heda Gabler“, H. Ibsena), Kasio („Otelo“, V. Šekspira), Sreta („Limunacija“, Dušana Kovačevića), Hajnrih („Đavo i gospod Bog“, Ž. P. Sartra), Jablan („Brisani put“, M. Novković), Tuzenbah („Tri sestre“, A. P. Čehova), Verhovenski („Zli dusi“, F. M. Dostojevskog), Jezdimir Kuštrimović („Ruženje naroda u dva dela“ S. Selenića), Suslov („Na letovanju“ M. Gorkog), Alibeg („Devojka modre kose“, V. Ognjenović), Benka („Nižinski“, M. Popovića), Agamemnon („Troil i Kresida“ V. Šekspira), Paša („Čincano za Smirnovu“, Lj. Petruševske)…
Stalni član ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu postao je 16. januara 2002. godine, a nedugo posle toga, 22. februara, na premijeri „Velike drame“ tumačio je ulogu Zarije Vučića koju je maestralno tumačio svih ovih godina u toj kultnoj predstavi koja je i dalje na redovnom repertoaru Velike scene.
Igrom sudbine, ispostavilo se da je prva uloga koju je dobio kao stalni član ansambla Drame Narodnog pozorišta, ujedno bila i poslednja koju je odigrao u svojoj veoma bogatoj i uspešnoj karijeri.
Osim Zarije Vučića, ostvario je u nacionalnom teatru još niz velikih uloga: Ferapont („Tri sestre“, A. P. Čehova), Paolo Grimaldi („Nevjesta od vjetra“ S. Šnajdera), Predsednik opštine („Neprijatelj naroda“, H. Ibsen) Kara Zaim („Derviš i smrt“, Meše Selimovića), Otac /Stric Petar/ Narednik Seva („Igrajući žrtvu“, O. i V. Presnjakov), Muškarac („Muke sa slobodom“ Vide Ognjenović), Rudolf Štal („Zečji nasip“ Siniše Kovačevića) Kadmo („Bahantkinje“, Euripida), Otac Gerasim („Kanjoš Macedonović“, V. Ognjenović) Vojvoda od Glostera („Henri VI“, Vilijama Šekspira), Nepoznati, Prosjak, Starac („Put u Damask“ A. Strindberga), Prosjak („Čudo u Šarganu“ Lj. Simovića)…
Poslednju premijernu ulogu ostvario je u drami Siniše Kovačevića „Godine vrana“, premijerno izvedene u martu prošle godine, u kojoj je, u alternaciji sa Dragoslavom Ilićem, tumačio lik Kralja Petra.
Odigrao je više zapaženih uloga u televizijskim dramama i fimovima: „Koraci kroz maglu“, „Jad“, „Devojački most“, „Trener“, „Čovek koga treba ubiti“, „Šta je s tobom Nina?“, „Lager Niš“, „Atoski vrtovi“, „Kosovski boj“, „Sabirni centar“…
Igrao je, pored Vinsenta Pereza u filmu „Skandal u rimskoj banci“ (Stefan Reali).
Tumačio je uloge u više televizijskih serija – „Kralj Petar Prvi“, „Gorki plodovi“, „Vojna akademija“, „Državni službenik“, „Aleksandar od Jugoslavije“, „Moj rođak sa sela“…
Dobitnik je više značajnih priznanja, među kojima se posebno izdvajaju Oktobarska nagrada Grada Beograda i Sterijina nagrada, kao i Pečat Narodnog pozorišta koji je dobio pre godinu i po dana povodom posebnog doprinosa životu i radu Narodnog pozorišta u Beogradu.
Datum, vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
Foto: Antonio Ahel/ATA Images
