Iako veliki broj maloletnika veruje da su „sajber osvešćeni“, istraživanje kompanije Kaspersky otkriva da više od polovine njih (55 odsto) priznaje da dele lične podatke kao što su ime i datum rođenja na društvenim mrežama. Polovina ispitanih izjavilo je da bi bili spremni da u onlajn kvizu otkriju ime svog ljubimaca i omiljenu TV emisiju.
Ova naivnost je u suprotnosti sa nivoom sajber znanja, a onlajn igre i kvizovi su kanal koji napadači često koriste da prikupe što više informacija.
Istraživanje takođe otkriva da manje od polovine anketiranih odraslih (42 odsto) pomaže svojoj deci i mlađoj generaciji u otkrivanju fišing prevare.
Zapravo, 40 odsto anketiranih odraslih, prema sopstvenom priznanju, uopšte nije upućeno u temu bezbednost na mreži, a skoro petina priznaje da su bili žrtva fišing prevara.
„Znanje je moć. Ali samo znanje nije dovoljno kada je u pitanju online bezbednost“, rekao je David Emm, glavni istraživač bezbednosti u Timu za globalna istraživavanja i analizu (GReAT) kompanije Kaspersky. „Naši uvidi pokazuju da malo znanja može biti veoma opasna stvar za decu. Preterano samopouzdanje, kako naglašavamo u izveštaju, dovodi ih u ozbiljan rizik na mreži.”
„Iz tog razloga, edukacija o online bezbednosti treba da se proširi kako bi pored opasnog sadržaja pokrila i razne vrste napada kojima smo svakodnevno izloženi. Takođe, obrazovanje o sajber bezbednosti ne može biti samo tema za decu, već ga treba proširiti i na starije generacije. Kako stvari stoje, odrasli ili ne razgovaraju sa decom o online bezbednosti, ili, ako razgovaraju, ne mogu da im pomognu, jer ni sami ne razumeju pretnje. U ovom trenutku imamo situaciju da slepi vode slepe. Takva situacija je neodrživa i hitno nam je potrebno više svesti o rizicima i više edukacije.”
Istraživanje „Previše samouvereni i previše izloženi: Da li su deca bezbedna na mreži?, koje je za Kaspersky sproveo obuhvatilo je 6.382 dece i 6.665 odraslih u 8 zemalja Evrope (Velika Britanija, Francuska, Španija, Portugal, Grčka, Holandija, Nemačka i Italija). Ispitanicima su postavljena pitanja o tome koliko poznaju temu sajber bezbednosti, da li znaju šta je fišing prevara, koliko informacija dele online i na čiju pomoć se oslanjaju u otkivanju potencijalnih pretnji.
