Prvo u nizu javnih vođenja i predavanja pod nazivom “Misao o skulpturi”  autora dr Rajke Bošković u okviru pratećeg programa izložbe “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” biće održano u subotu, 11. marta u 13 časova u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Tom prilikom gost će biti vajar Marko Vukša, profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Za 18. mart u 13 časova zakazano je javno vođenje s predavanjem „Biće kamena“, a gost programa je Đorđe Čpajak, vajar i dekan FPU.

U subotu 25. marta u isto vreme, gost dr Rajke Bošković na javnom vođenju i predavanju „Mogućnosti skulptorskog izraza – u metalu“ biće vajar Vukašin Milović, profesor FPU u Beogradu.

Prvog aprila u 13 časova, uz javno vođenje će biti održano predavanje „Smisao skulpture na otvorenom“, kada će ponovo gostovati Goran Čpajak.

Osmog aprila u 13 sati gošća programa “Priroda kamena” će biti dr Kristina Resimić Šarić, geolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Za 22. april u 13 časova zakazano je javno vođenje i predavanje „Boje kamena – sve nijanse beline“, uz gosta mr Petra Vujoševića, slikara.

Program „Original i odlivak“ 29. aprila u 13h zatvara serijal javnih vođenja i predavanja kroz izložbu, a gost će biti vajar Zoran Kuzmanović.

Povezana vest:  BEOGRADSKO DRAMSKO POZORISTE - repertoar za mart

Autorka izložbe “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” je dr Rajka Bošković, muzejska savetnica, a asistentkinja autorke izložbe je Kristina Armuš.

Na izložbi je izloženo 20 skulptura u kamenu, drvetu, bronzi i aluminijumu. Poseban segment izložbe čine video snimci monumentalnih skulptura u slobodnom prostoru – skulptura u kamenu postavljenih na Savskom keju u Beogradu, Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i u parku u Vrnjačkoj Banji, kao i skulptura u bronzi u Kraljevu.

U svom bogatom i plodnom umetničkom stvaralaštvu od preko šest decenija, Olga Jančić dubokim razumevanjem i doživljajem iskonskog – uspeva da skulpturama modernog izraza da dimenziju prvobitnosti. Promišljajući suštinska pitanja čovekovog postojanja – zadivljujuću čudesnost i lepotu života, ona istovremeno zalazi u sfere one druge, manje vedre strane života, sa svim njegovim strepnjama.

Gledano u celini, dela u bronzi i aluminijumu mahom su dramatičnih oblika i naziva, dok se ona u kamenu odlikuju blagošću celokupne vizuelne dejstvenosti, koje punim, zaobljenim volumenima nagoveštavaju plodonosna strujanja iz samog središta odnosno jezgra oblika.

Smelo, ali krajnje promišljeno, sa izraženom senzibilnošću imanentnom ženskom biću, ona se u svom stvaralačkom opusu upušta u prevođenje nekih ključnih tema ljudskog života u umetnički oblik, odstranjujući, u svojim najboljim ostvarenjima, sve opisno kao nepotrebno i suvišno. U apstrahovanom obliku svojih vrhunskih skulptura postiže zgusnut izraz ideje – bilo da se radi o materinstvu, ljubavi ili jezgru oblika.

Povezana vest:  Autor knjige "Dnevnik iz Gvantanama" posle 14 godina konačno na slobodi

Snažna, istrajna i samosvesna ličnost Olge Jančić, svojom neodstupnom posvećenošću zvanju umetnika, ali i nesvakidašnjom smelošću u suočavanju sa ograničenjima i teškoćama u svom životu, upravo u bavljenju skulpturom nalazila je ne samo utočište, nego i smisao svog bivstvovanja.

„Osećanje koje se javlja pri radu u kamenu u momentima dobre koncentracije je čudesan. To je osećaj intenzivnijeg življenja nego u bilo kojoj drugoj situaciji – nešto blisko zalaženju u više sfere spoznaje života, dosezanje nekih njegovih novih vrednosti, nešto blisko vanvremenom, neka vrsta srodnosti sa molitvom ili himnom životu. To je takođe i osećanje bliskosti sa sobom, onim boljim delom sebe”, govorila je Olga Jančić o svom stvaralaštvu.

Olga Jančić (1. februar 1929. Bitolj – 25. oktobar 2012. Beograd) upisuje Vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu sa šesnaest godina (1945-49). Završava petogodišnju specijalizaciju u Majstorskoj radionici Tome Rosandića (1950-1954). Učestvuje u osnivanju grupe Prostor 8 koja prvi put priređuje izložbu u slobodnom prostoru u Tašmajdanskom parku u Beogradu 1957. godine. Prvu samostalnu izložbu ima 1959. godine u Umetničkom paviljonu u Beogradu. Iste godine dobija nagradu za skulpturu na I međunarodnom bijenalu mladih u Parizu. Izlaže na preko 20 samostalnih i velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bila je u selekciji najznačajnijih izložbi jugoslovenskih umetnika u inostranstvu.

Povezana vest:  Neven Cvetićanin o Praxis filozofiji u Domu omladine 16. septembra

Tokom života organizovane su joj dve retrospektivne izložbe: prva u Muzeju savremene umetnosti 1987. godine i druga 2005. godine u Muzeju „25. maj“ u Beogradu. Dobitnica je značajnih nagrada među kojima su: nagrada „Politike“ iz Fonda Vladislav Ribnikar (1977), Nagrada za skulpturu na Oktobarskom salonu, (1984), Oktobarska nagrada grada Beograda za skulpturu, (1987) i druge. Dela Olge Jančić zastupljena su u brojnim muzejskim kolekcijama u zemlji i inostranstvu: Muzej savremene umetnosti, Beograd, Kuća Legata, Beograd, Muzej suvremene umjetnosti, Zagreb, Moderna galerija, Ljubljana, Muzej na sovremena umetnost, Skoplje, Muzej moderne umetnosti, Beč, Muzej moderne umetnosti, Aleksandrija i drugim. Svoju zaostavštinu poklonila je Gradu Beogradu koja se čuva u Kući legata.

Izložbu “Iskonsko u modernom – Olga Jančić” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu biće otvorena do 2. maja 2023. godine.

Foto: Bojana Janjić/MSUB