Da li smo zaboravili dragocene dečje igre? Sa ranim prolećem i prvim sunčanim danima iza ugla, deluje kao da nije teško setiti se detinjstva i uzbudljivih igara na igralištu. Mnogim savremenim roditeljima se čini da su igrice na računaru i pametnom telefonu zamenile vesele školice i preskakanje konopca i lastiša. Međutim, vijača, lopta i bicikl i dalje mogu da budu glavni rekviziti u odrastanju svakog deteta.
Za sve one mališane i njihove roditelje koji se bude iz “zimskog sna”, podsetili smo se igara koje smo obožavali dok smo rasli. Ako tražite “izgovor” da vaše dete izađe na sunce i svež vazduh, ponesite loptu, izvezite se u park na biciklu i uživajte u dečjem smehu.
Vožnja bicikla – trke i istraživanje sredine
Bez obzira na uzrast, fizičku spremnost i kondiciju, bicikl je dobar način da se dete “provoza kroz detinjstvo”. Predškolci, školarci, pa čak i tinejdžeri rado biraju da voze bajs, jer im pruža mnogo mogućnosti za zabavu i lep provod. Aktivni su, uz pomoć pedalanja mogu brzo da stignu gde god požele, a tu je i uvek uzbudljiva igra trkanja.
Bicikli za decu svih uzrasta danas se mogu poručiti i preko interneta. Postoje modeli sa korpom, različitim brojem brzina, modernog dizajna – kako za devojčice, tako i za dečake. Ljubav prema biciklizmu se razvija uporedo sa radoznalošću i željom za istraživanjem sredine. Mališani će na točkovima juriti da upoznaju parkove, biciklističke staze, ali i prostranstva van grada – sa roditeljima ili kao stariji u društvu.
Vožnja bicikla je odlična za decu, jer razvijaju motoriku, koordinaciju pokreta, usavršavaju veštine balansiranja. Bilo da se vozi samo po kraju ili sa drugovima iz odeljenja, dete će svakako uživati dok pedalajući upoznaje okolinu.
Između dve vatre
Kada je reč o zabavi za veće grupe dece, nema interesantnije igre od one čuvene sa loptom – između dve vatre. Na samom početku potrebno je da se deca podele u dve ekipe sa jednakim brojem članova. Iz svakog tima se bira po jedno dete koje će biti “vatra”, tako da postoje dvoje mališana koji će stajati na ivici terena i loptom gađati članove suparničke ekipe unutar polja.
Dakle, deca koja su unutar terena, između dve vatre treba da izbegavaju loptu. Onaj koji je pogođen izlazi iz igre. Međutim, ako neki mališan uhvati loptu dva puta ima pravo da postane “vatra” – tada, prethodna “vatra” treba s njim da zameni mesto.
Benefiti ove igre su brojni. Ne samo da se deca odlično zabavljaju, već stiču i vežbaju veštine preciznosti (da pogode suparničkog igrača) i razvijaju oštrinu oka i brzinu (prilikom izbegavanja lopte). Ne treba zanemariti ni to što mnoga deca upravo kroz ovu igru stiču smelost svaki put kada posegnu da uhvate loptu i na taj način sebi obezbede bolju poziciju u igri.
Lastiš
Nekada su devojčice satima znale da igraju lastiš ispred zgrade ili da žure na veliki odmor zbog ove uzbudljive igre. Premda postoji mnogo varijanti preskakanja lastiša, najpopularnija i najčešća podrazumeva da dve devojčice drže lastiš oko skočnih zglobova dok ga treća preskače. Igraju se “potezi” od jedinice do desetke, pa kada se pređe taj nivo, lastiš se pomera naviše – prvo na kolena, potom na struk, pazuh i na kraju na visinu brade. Devojčica koja pređe sve nivoe je pobedila.
Pored toga što je uzbudljiv, lastiš je odličan način da dete razvija koordinaciju upravo jer zahteva konstantno skakanje i visoko podizanje nogu. Kod nekih “brojeva” potrebno je i te kako biti precizan, pa se prilikom ovih skokova jačaju mišići i zglobovi.
U varijanti igre “ko voli, ko voli” ili “muzičkog lastiša” učešće rado uzimaju i dečaci. Sva deca stanu unutar zategnutog lastiša, a jedan mališan je zadužen da govori: “ko voli ko voli” nešto lepo/ukusno ili pak nešto loše ili ružno. Naravno, zadatak je da svi ostanu unutar lastiša kada je pojam lep, odnosno da iskoče ako je ružan. Onaj koji ostane poslednji, “zarobljen” unutar kruga, taj je izgubio i ispada iz igre. Na sličan se način igra i lastiš sa muzikom – sve dok muzika traje, igrači treba da ostanu u krugu, a kada prestane, da iskoče.
Školice
Beton i malo krede i eto brze i urnebesne zabave za decu! Školice su takođe jedna od onih igara koju mališani obožavaju decenijama unazad. Obezbedite deci raznobojne krede i pustite ih da sami išaraju beton praveći poznati šablon od kvadrata. Prvi kvadrat je sam, na njega se nastavljaju dva uporedna polja, pa ponovo jedno i sve tako do 10. Najlepše od svega jeste što je ovo igra za jednog, ali i za mnogo mališana.
Čak i roditelji mogu uzeti učešće, bar prilikom prvog igranja dok pokazuju osnovna pravila. Igra počinje tako što se na polje 1 baca kamenčić, dete treba na jednoj nozi da skoči na to polje, pokupi kamen i vrati se nazad. Igra se dok se na pređu sva polja (gde je jedan kvadrat, skače se jednom nogom, gde su dva, stane se sa obe noge). Stariji mogu da igraju čak i žmureći. Iako veoma jednostavna, ova igra zapravo donosi mnogo prednosti u pogledu razvijanja koordinacije pokreta, preciznosti, ali i sticanja osećaja za prostor. Dodajmo tome još i jačanje mišića i neograničene doze smeha koje igru prate i eto razloga da istrčite van sa detetom i kredama na jednu partiju školica.
Preskakanje konopca/vijače
Konopac ili vijača, sasvim je svejedno šta ćete odabrati sve dok istrajavate u energičnoj igri preskakanja. Izazovna i poprilično zahtevna igra odlična je kako za malu, tako i stariju decu jer podstiče razvoj celog tela. Može se igrati u raznim varijantama – bilo da dete preskače vijaču samo ili da dvoje vrti konopac, a treći skače, nema sumnje da se na ovaj način mnogo energije troši. Uzbudljiva igra će umoriti vaše mališane i učiniti mnogo za jačanje mišića i koordinaciju ruku i nogu.
Žmurke
Ima li išta uzbudljivijeg od dobre stare igre skrivanja i traženja? Žmurke su jedna od onih jednostavnih, a neodoljivo zabavnih igara na kojima su generacije odrasle. Pravila su opšte poznata – jedan od igrača žmuri, a ostali se skrivaju. Obično se onaj koji žmuri bira uz pomoć igrice papir-kamen-makaze ili neke brojalice kao što su “eci peci pec” ili “zimi-zami-zum” (onaj koji u ovoj inicijalnoj igri izgubi je igrač koji žmuri i potom traži druge).
Igrači biraju mesto, drvo ili banderu pored kog se “žmuri” i broji do 20 ili 100 (ali u ovom slučaju po 5). Ostali imaju zadatak da se za to vreme dobro sakriju, jer po završetku brojanja tragač počinje potragu. Svaki put kada pronađe nekog, mora da trči do početnog mesta, stigne prvi i “zapljune” ga. Ukoliko “pronađeni” trči brže i stigne prvi, može da se “spasi” uloge sledećeg tragača.
Žmurke se igraju sve dok svi igrači ne budu pronađeni. Ipak, postoji jedna “caka”. Ako neko od skrivača stigne do mesta odakle potraga počinje i kaže: “pu spas za sve nas!”, svi su spaseni – i otkriveni i neotkriveni, tragač je izgubio i mora ponovo da žmuri.
Premda se mogu igrati i danju, žmurke su sasvim sigurno najzanimljivije u sumrak ili kada padne noć, jer tako postoji više prilika za dobro sakrivanje. Pored toga što se na ovaj način deca razvijaju telesno – pre svega zbog trčanja, žmurke su odlična igra i za razvijanje maštovitosti, jer treba svaki put pronaći mesto na kom ga neće otkriti.
Poslednjih se godina mnogo često u prvi plan ističe značaj igre na otvorenom za decu, prvenstveno zbog sve većeg broja mališana koji su zavisni od ekrana i sve više stope gojaznosti kod najmlađih. Svaka dečja igra koja podstiče fizički, mentalni i emocionalni razvoj je odličan izbor. Stoga neka ovo proleće bude u znaku česte aktivnosti i dečje razigranosti.
Foto: Pexels/RODNAE i Pexels/Vlad Vasnetsov
