U četvrtak, 18. maja u prizemlju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu otvorena je Plava izložba, osmišljena kao interaktivni poligon za doživljaj moderne i savremene umetnosti kroz značenja i simboliku plave boje. S namerom da na primeru percepcije i doživljaja boje istakne jedinstvenost svakog pojedinca, njihovo pravo na individualnost, sopstvenu percepciju, doživljaje, misli, stavove, izbore, izložba postavlja pitanja o značaju boje i načinima doživljaja ovog fenomena. Kustoskinje izložbe su Senka Ristivojević i Katarina Krstić.

Na otvaranju su se prisutnima obratili Marijana Kolarić, direktorka MSUB, Senka Ristivojević, jedna od kustoskinja izložbe, Boris Dončić, bibliotekar i urednik u studiju Biblioteke Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir”, i Radoš Antonijević, dekan Fakulteta likovnih umetnosti, koji je svečano otvorio izložbu.

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, u uvodnom govoru je rekla: “Veliko je zadovoljstvo da današnji dan, 18. maj – međunarodni dan muzeja, koji predstavlja važan datum za muzejsku zajednicu, obeležimo i otvaranjem jedne posebne i značajne izložbe Plave izložbe, koja je osmišljena kao interaktivni poligon za doživljaj moderne i savremene umetnosti kroz značenja i simboliku plave boje. Izložba je nastavak projekta “u dodiru sa” Muzeja savremene umetnosti i posvećena je najpre slepim i slabovidim osobama, jer omogućava da se izložena dela iz kolekcije muzeja dožive na taktilan način. Projekat su osmislile kustoskinje muzeja Senka Ristivojević i Katarina Krstić a interpretacije dela izveli su studenti vajarskog odseka Fakulteta likovne umetnosti koji su svojim jedinstvenim i maštovitim interpretacijama omogućili svima nama izuzetno uzbudljive doživljaje predstavljenih dela.”

Senka Ristivojević se obratila ispred kustoskog tima i istakla pristup inkluzije i pristupačnosti u kreiranju Plave izložbe, naglasivši da je cilj izložbe da slepima i slabovidima približi univerzalnu simboliku i značenje plave boje koje je formirano kroz istoriju i tradiciju, u nameri da se umetnička dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti učine pristupačnijom. Ona je pozvala publiku da u obilasku izložbe uključe sva svoja čula kako bi imali puniji doživljaj interpretiranih umetničkih dela. Istakla je da je izložbu podržao Savez slepih Srbije, a da je na realizaciji izložbe učestvovao veliki broj saradnika, skoro četrdeset.

Povezana vest:  Otvaranje dvorskog kompleksa za obilaske

Katarina Krstić, kustoskinja izložbe, povodom početka izložbe je navela: “Muzej čuva oko 8.500 dela u svojim zbirkama, što predstavlja ogroman iskustveni potencijal nedostupan slepoj i slabovidoj publici. Upravo nas  je to podstaklo još 2019. godine, kada smo se prvi put na izložbi U dodiru sa upustili u ovako kompleksan projekat, da vizuelne sadržaje prikažemo osobama koje to iskustvo nikada nisu imali. Pored toga što je izložba inkuzivna i otvara dijalog između slepe i slabovide i videće publike radi boljeg uzajamnog razumevanja, ona uvodi i mlade ljude, studente u komunikaciju i omogućava im da na jedan drugačiji način promišljaju umetnost, da razviju osećaj jednakosti i empatije kao i da steknu neka nova iskustva u komunikaciji i budućoj prezentaciji vizuelne umetnosti slepoj i slabovidoj publici, ali i da se kroz produkciju i realizaciju izložbe upoznaju sa muzeološkim aspektima rada i izlaganja”.

Boris Dončić, urednik u studiju Biblioteke „Dr Milan Budimir” Saveza slepih Srbije, rekao je da je važno da se ovakva izložba događa drugi put u Muzeju savremene umetnosti i da se nastavlja dobra praksa, kao i da se nada da će izložba biti primer i drugim muzejima da poboljšaju pristupačnost svojih programa.

Radoš Antonijević, dekan Fakulteta likovnih umetnosti, povodom otvaranja istakao je dva ključna aspekta saradnje Muzeja savremene umetnosti i Fakulteta likovnih umetnosti na Plavoj izložbi: “Prvi se ogleda u iskustvu koje studenti stiču upoznavajući sistem umetnosti u instituciji koja je specijalizovana za čuvanje i razvoj savremene umetnosti. Rad na ovom projektu je važan jer studenti direktno upoznaju prakse muzeologije i prezentacije savremene umetnosti, i to je važan benefit za instituciju koja se bavi obrazovanjem umetnika. Drugi važan aspekt je to što je izložba inkluzivna, i prilika za publiku, ali i autore da uče kako da menjaju društvo i društvene navike i odnose sa drugim grupama ljudi kojima inače ne posvećuju mnogo pažnje.”

Povezana vest:  Ruski velikani operske i baletske umetnosti u SC

Nakon uspešno sprovedenog projekta U dodiru sa 2019. godine, i ovogodišnja izložba realizovana je u saradnji Muzeja i Fakulteta likovnih umetnosti. Interpretacije umetničkih dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti izradili su studenti Vajarskog odseka uz mentorstvo profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića. Pomoć u realizaciji izložbe pružio je Savez slepih Srbije, posebno Boris Dončić, bibliotekar i urednik u studiju Biblioteke Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir”, kao i stručnjaci iz Škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović”.

U vidljivom svetu boje su izuzetno važne, nose snažne emocionalne potencijale i simboličke informacije. Za njih se vezuju određena subjektivna značenja, pa tako boje mogu da izazovu pozitivna ili negativna osećanja, da razljute ili umire, inspirišu, a po nekim verovanjima i da leče. Ali šta boja znači osobama koje ne mogu da vide? Znamo da slabovidi mogu imati ograničen doživljaj boje, i boju mogu nositi samo kao trag sećanja koji vremenom može da izbledi. Za ljude koji nikada nisu imali iskustvo vida, koji su od rođenja slepi, boja je samo još jedan veoma apstraktan pojam, nešto o čemu stalno slušaju jer su svakodnevno uključeni u verbalnu matricu vizuelnog sveta. Zbog toga Plava izložba na jedinstven način posetiocima pruža mogućnost stvaranja subjektivnog iskustva putem raznovrsnih čulnih doživljaja koji se mogu povezati sa značenjem plave boje. Vekovima kroz istoriju, kroz religiju, verovanja, tradiciju, građen je univerzalan simbolizam boja, kojim su komunicirali različiti kulturološki koncepti.

Na Plavoj izložbi je dvanaest dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti i isto toliko interpretacija namenjenih direktnom i aktivnom korišćenju, kako bi se bolje razumeo svet umetnosti i predstavljena dela. Izbor dela podražava simboliku i vrednosti koje se najčešće povezuju sa plavom bojom – kako psihološka, tako i sociološka značenja. Plavetnilo asocira na providnost neba, dubinu vode, planinske visine, pa odatle proizilaze i značenja koja se pridaju plavoj boji – beskonačnost, dubina, uzvišenost, stremljenje visinama. U psihološkim tumačenjima, plava sažima suprotnosti: nežnost i vedrinu sa tugom i žalošću, odnosno melanholijom. Boja neba i onoga što nebo zaklanja, boja beskonačnog prostora, slobode i nepreglednog, plava se prepoznaje i kao boja mira i pouzdanosti.

Povezana vest:  Če je živ! Novi roman Marka Krstića "Mundo libre" u prodaji od 21. septembra

Takođe, zahvaljujući istorijskim i društvenim kontekstima, plava boja je dobila i značenje pobune. Za vreme revolucija u Francuskoj i Americi, tokom druge polovine 18. veka, tamna plava boja bila je omiljena i usvojena je kao boja otpora. U Americi je „plavi otpor” donela pojava džinsa na tržištu početkom 20. veka, kada je radnička uniforma postala simbol otpora i pobune mladih.

Umetnička dela iz muzejskih zbirki interpretirana su kroz višečulne i multimedijalne radove studenata sa ciljem da se doživljaj likovnih umetnosti doživi čitavim telom i ostvari intimniji i ličniji odnos sa umetničkim nasleđem. Na izložbi su umetnička dela koja obuhvataju period od početka dvadesetog veka, pa sve do druge decenije dvadesetprvog veka. Zastupljena su dela autora Milana Milovanovića, Ivana Tabakovića, Petra Dobrovića, Petra Omčikusa, Radomira Reljića, Zorana Petrovića, Dušana Otaševića, Sanje Iveković, Tomislava Peterneka, Uroša Đurića i Saše Tkačenka. Uz njihova ostvarenja stoje interpretacije studenata treće godine osnovnih studija, master studija i doktorskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti – Milice Anđelić, Ivana Bona, Bogdana Đukanovića, Nikite Živanović, Strahinje Zoćevića, Teodore Jovanović, Jane Jovašević, Ane Kocić, Pavla Radovića, Vukašina Rajkovića, Maje Rakočević Cvijanov, Joujua Rena i Obrada Ćešića.

Izložba je opremljena tiflo trakama koje olakšavaju kretanje kroz postavku. Pored interpretacija u prostoru izložbe, informacije o izloženim delima se mogu naći na legendama koje su prilagođene slabovidima ali i štampane na Brajevom pismu. Dodatne informacije i audio-deskripcija dostupne su na audio-nosačima u prostoru izložbe, kao i na internetu, a pristup se dobija jednostavnim skeniranjem QR koda na legendi pored dela. Autorka tekstova audio-deskripcije izloženih dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti je Violeta Vlaški, a tekstove su čitali Ivana Đorđević, Aleksandra Hadžić i Vladimir Jelenković.

Izložba će biti otvorena za posetioce do 4. septembra.

Foto: Bojana Janjić,