Lični razvoj je proces neprekidnog unapređenja sebe kroz razvoj samosvesti, veština i sposobnosti. Podrazumeva svesnu težnju ka ličnom rastu koja se realizuje kroz brojne aktivnosti usmerene ka unapređenju svesti, razvijanju talenata i potencijala i usvajanju novih navika u radu koje se mogu pozitivno odraziti i na lični život. Nije nikakva tajna da je uspeh u karijeri usko povezan sa ličnim razvojem.

Kada otpočne sa radom na novom radnom mestu, svaka osoba treba da se prilagodi novonastalim okolnostima, novim ulogama i često drugačijem radnom okruženju. Čitav taj proces prilagođavanja će zavisiti od spremnosti osobe da radi na sebi, kao i od toga koliko je u prošlosti bila posvećena ličnom razvoju. Intenzivan lični razvoj je direktno povezan sa uspešnim obavljanjem radnih zadataka. Rad na sebi podrazumeva plan ličnog razvoja koji osobi obezbeđuje razvijanje odgovarajućih veština zahvaljujući kojima će uspešno odgovoriti zahtevima i izazovima određenog posla. U ovome se ogleda značaj ličnog razvoja za uspešnu karijeru.

Šta nam to lični razvoj nudi?

Pre svega, valja naglasiti da je lični razvoj svesna težnja u čijim temeljima stoji odluka osobe da se menja, da radi na sebi, razvija svoje talente i sposobnosti, izgrađuje nove navike kako bi bila uspešnija u poslu i u ličnom životu. Postoji bar četiri osnovnih razloga zašto je lični razvoj neophodan za uspešnu karijeru:

#1 Više samosvesti o sopstvenim prednostima i slabostima

Samopoboljšanje počinje sa samosvešću i definisanjem sopstvenih verovanja, očekivanja, ciljeva i vrednosti. Na ovaj način otkrivate sopstvene potencijale, postajete svesni sopstvenih prednosti i nedostataka. Kroz lični razvoj, sposobnosti i veštine koje već imate postaju još bolje i efikasnije a istovremeno slabosti bivaju sve manje.

#2 Podstiče osobu da napusti zonu komfora

Nakon što je osoba osvestila svoje sposobnosti i veštine i spoznala sopstvene granice, neophodno je da  se pozabavi narednim korakom koji se može nazvati “skokom u nepoznato”. Ovde se misli pre svega na osmišljavanje strategije uključivanja postojećih veština u obavljanje nekih zadataka i poslova u kojima do sada nije bila baš uspešna. Cilj je napustiti zonu komfora, naći se u novoj situaciji, pred novim izazovom i angažovati usvojena i postojeća znanja i veštine. Na ovaj način se stiču nova iskustva i ostvaruje se razvojni skok za lestvicu više u profesionalnom i ličnom smislu.

Povezana vest:  Viktorija Bekam oduševila na Nedelji mode u Njujorku

#3 Podiže samopouzdanje

Svako od nas je tokom rada bar jednom doživeo pad samopouzdanja usled kog se osećao nesigurno. Izgradnja i jačanje poverenja u sopstvene sposobnosti je cilj koji se nalazi u temelju ličnog razvoja. Rad na ličnom razvoju dovodi do toga da sa povećanjem vere u sopstvene snage i talente automatski podižete samopouzdanje. To otvara put osobi da maksimalno iskoristi sposobnosti i veštine na poslu, da u nekom budućem vremenu realizuje uspešne projekte, podigne finansijsku samostalnost i dosegne poziciju koju zaslužuje u profesionalnom smislu.

#4 Održavanje na dobrom putu ka uspehu

Jedna od najboljih stvari koja proizilazi iz ličnog razvoja je ta što osoba ostaje na pravom putu ka uspehu, a da toga nije ni svesna. Zadivljujuće je to kako osoba, sledeći plan ličnog razvoja, dobija perspektivu i sposobna je da sagledava svoju aktuelnu poziciju i status i da  proceni koji su to dalji koraci ka sigurnom uspehu.

Koraci u planiranju procesa ličnog razvoja

Za sve dobre stvari u životu neophodno je vreme i dosta truda. Tako je i sa ličnim razvojem. Za uspeh i čvrstu veru u sebe nije dovoljna samo odluka, valja pažljivo planirati i analizirati sve korake u ovom procesu. Važno je znati koje su sve sposobnosti na kojima treba raditi i koje to veštine osoba treba da stekne ili unapredi da bi ostvarila svoj puni potencijal.

Upoznavanje sopstvenih sposobnosti

Prvi korak u planiranju ličnog razvoja je upoznavanje sopstvenih sposobnosti, jedna dobra samoprocena, nakon koje će se definisati na kojim oblastima treba raditi. Pohađanje kurseva i programa koji ne doprinose razvoju konkretnih odabranih oblasti je gubljenje vremena i energije.

Povezana vest:  NAJSLAĐE JE U MRAKU!

Definisanje konkretnog cilja

Drugi korak je definisanje konkretnog cilja ili ciljeva. Važno je da osoba sebi postavi pitanje zašto želi da  utroši svoje vreme i energiju pohađajući neki program, kurs i sl. Šta je to što ona želi kao rezultat. Koje veštine želi da razvije i zbog čega. Dobra ideja je napraviti spisak sa popisom svih slabosti koje bi učenjem i radom mogle da se poboljšaju i doprinesu uspehu na poslu. Osim toga, treba odabrati način na koji će se učiti i razvijati veštine (kursevi, online programi ili čitanje knjiga, priručnika i sl.).

Temeljno istraživanje

Nakon što je osoba sagledala svoje težnje, sposobnosti, snage, talente i slabosti, definisala ciljeve i odabrala oblasti na kojima će raditi, sledi treći korak koji podrazumeva obavljanje temeljnog istraživanja. Važno je od koga učite. Izaberite trening koji realizuje akreditovan trener. Dobro je da se osoba konsultuje sa prijateljem ili kolegom čije savete i sugestije ceni i vrednuje i da od nje traži pomoć u odabiru pravog vida usavršavanja znanja i veština. Takođe, treba dobro razmisliti da li su obuke i kursevi za koje bi se osoba opredelila ekonomski isplativi. Odabir kursa ili programa obuke treba da uključuje i proveru njihove autentičnosti i relevantnosti.

Strpljenje i optimizam

Poslednji i možda najvažniji, četvrti korak čine strpljenje i optimizam. Tokom čitavog procesa ličnog razvoja treba imati fokus ka budućnosti, ne treba gubiti nadu pred prvim neuspehom već ga treba prihvatiti stoički i dodatno se potruditi da se ne ponovi ubuduće. Šta god da čini osoba, potrebno je da uz dosta trpljenja da svoj maksimum, jer jedino tada može da očekuje dobar rezultat.

Naposletku, ne treba biti strog i sebi najglasniji kritičar već kod prve prepreke. Naprotiv, osoba treba da ohrabruje sebe brojnim pozitivnim mislima konfirmacije, što može značajno doprineti pozitivnoj klimi za  efikasan lični razvoj.

Povezana vest:  BEOGRADSKA PREMIJERA FILMA "HEY BARTENDER" DOČARALA DUH NJUJORŠKIH BAROVA

Programi za samorazvoj i teorija transakcione analize

Oblasti na kojima osoba može raditi, a koje značajno mogu doprineti uspehu na poslu i u ličnom životu su pre svega vezane za emocionalnu inteligenciju i razvoj samosvesti. Emocionalna inteligencija i samosvest unapređuju interpersonalne odnose koje osoba uspostavlja na poslu i privatno. Danas imamo bogatu ponudu programa za samorazvoj, kurseva za unapređenje socijalnih veština i za usavršavanje veština koje su potrebne za uspešno obavljanje menadžerskih zadataka, zatim brojne lajf koučing radionice i edukacije za razvoj potencijala sa ciljem samoaktualizacije. Sve gore navedeno je sažeto i obuhvaćeno teorijom transakcione analize (TA) koja je poslednjih decenija kroz praksu doživela procvat i ogroman napredak baš u delu ličnog razvoja. Osnovni program transakcione analize je dobar izbor za lični razvoj.

Osnovne teorijske postavke TA su sažete u nekoliko stavki lako pojmljivih svima, i to: svi ljudi su bazično u redu, imaju kapacitet da samostalno razmišljaju i da odaberu da svoj život žive kako žele, a sa tim u skladu, svako je gospodar svoje sudbine. Upravo zbog ovakvog optimističnog pogleda na ljudsku psihu i prirodu, TA je postala omiljena i prijemčiva kao tehnika kod većine ljudi.

U terapijskom radu terapeut i klijent su ravnopravni. Klijent je taj koji radi na sopstvenom razvoju uz smernice i podsticaje koje dobija od terapeuta. Efikasnost TA se vrlo uspešno prelila na široko polje interpersonalnih odnosa i organizacionih veština te postoje brojni programi za razvoj i unapređenje efikasnosti radnih timova  u korporacijama i sličnim organizacijama.

Čovek trećinu vremena od svog života provede na radnom mestu obavljajući radne zadatke, i nije dobro ukoliko doživljava nezadovoljstvo i oseća se neefikasnim u svom poslu. Valjalo bi, dakle, biti hrabar i skočiti u novo iskustvo koje lični razvoj nudi, jer svako zaslužuje priliku da ostvari svoje ciljeve, da iskusi uspeh i da se oseća prijatno na svom radnom mestu.

Tekst: S. Stanković

Foto: Eluj from Pixabay