Ovo je jedina književna nagrada u Srbiji koju pisci dodeljuju piscima. U žiriju je devet pisaca, predsednik je Dušan Kovačević, a članovi Vladan Matijević, Vladimir Tabašević, Ljubica Arsić, Milisav Savić, Mirjana Mitrović, Enes Halilović, Vule Žurić i Dejan Stojiljković.
U užem izboru za Nagradu bili su i romani „Papir“ Gorana Petrovića, „Kad đavoli polete“ Vladimira Kecmanovića, „Lakonogi dan“ Jelene Lengold i „Koljka i Sašenjka“ Uglješe Šajtinca.
U obrazloženju predsednika žirija Dušana Kovačevića stoji da je „ove godine, kao i prošle, na konkurs za Nagradu pristiglo pregršt dobrih knjiga mlađih i starijih pisaca, sa jednim neobičnim događajem – jedan pisac je u najužoj konkurenciji bio suparnik samom sebi. Ne znam da li se to još negde desilo. Roman ‘Ikonostas’ sam pročitao kao novi rukopis u ispisivanju naše srednjovekovne istorije koja je sačuvana u legendama, mitskim pričama i sećanjima koja su tekla do današnjih dana kao reka ponornica. Uz meni drago alegorijsko kazivanje, posebnu pažnju mi je privukla i obradovala me je upotreba biranih reči koje sam nekad davno i sâm izgovarao i voleo, ali ih nisam dugo izgovorio ili čuo. Knjiga je zbir dobro, neobično i darovito ispisanih priča koje se čitaju više puta.“
Obraćajući se prisutnima zahvalnicom u vidu svojevrsnog putopisa kroz književnost „Gore i dole“, Goran Petrović je rekao: „I čitao sam priče Vladana Desnice. Podsećao sam se… Kakav jezik! Kakva poređenja! Kakav osećaj opažanja! Kakve slike! Kakva prodornost! Kakav bol! I samim tim: kakav lek! Jer ako ne umemo da opišemo bol, šta nas i kako boli, možemo li da očekujemo da koristimo pravi lek, da budemo izlečeni? Književnost i tome služi.“